Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Шеснаестина финала Лиге Европе у фудбалу

Нова евро нада „црно-белих”

Партизан спреман да на почетку међународне пролећне сезоне покаже да има вредност за елитно такмичење. – Пантић нови Илић. – Од Стокхолма до Кијева
Нова евро нада „црно-белих”
Јединствени и одлучни да могу још више у Европи: играчи Партизана после тријумфа над Јанг бојсом у Београду (Фото В. Марковић)

Некадашњи вицешампион Европе (1966) са пуно оптимизма дочекује нова евро искушења, надајући се да започети пут још летос на међународном колосеку неће завршти у Плзењу. Слободно се може казати да је нова ера ,,црно – белих” започета још пре четрнаест година у Стокхолму, када је Партизан успео да преброди тешко гостовање против Ђургардена а онда га је у колевци фудбала чекао страшан окршај и неизвестан реванш са Њукаслом. Некако, тадашња генерација фудбалера, где су важни чланови били, данашњи капитен Саша Илић, који ће по сему судећи овог лета окачити копачке о клин и спортски директор Ивица Илиев, била је храбра и одважна. Иза себе је имала јаку управу: Ћурковић – Зечевић – Бјековић, Лотара Матеуса, тренера у пуном налету, жељног доказивања, и спремну дружину са сваки подиг. Те јесени Београд и Србија су славили Партизанов пласман у Лигу шампиона, чекајући са нестрпљењем мечеве са Реалом, Олимпиком из Марсеја, Портом...

Од те 2003. године ређали су се нови успеси у Европи да би само годину дана касније дошао нови подвиг – пласман у групну фазу Лиге Европе, а читав пут кренуо је од румунске луке Констанце где је у два меча Партизан био бољи од Оцелула. А први пласман у елитно тамичење остварен је у Букурешту против Динама. Те године Партизан је ,,газио” све редом, није се бојао ни Егалеа, Лација, где је посебно у Риму бриљирао Камерунац Пјер Боја са два дивна поготка, нити Виљареала. Улазак у шеснаестину финала био је велики подвиг а победа над Дњепром равна сензацији. Тако су ,,црно – бели” изборили одлазак у осмину финала где их је чекао московски ЦСКА...

Наравно, било је и успона али и падова и утакмица које ће остати у дугом сећању навијачима из Хумске. Било је и тужних момената посебно против Макаби Петах Тикве, Артмедије или Жилина. Ипак у сезони 2010/11 Партизан је успео да се поново пласира у Лигу шампиона и то захваљујући бољем извођењу једанаестераца. Херој пенал завршнице у Бриселу против Андерлехта био је Врањанац Војислав Станковић. Поново се на Топчидерском брду ,,затресла мушема”. А онда су мечеви са Шахтјором, Арсеналом и Брагом потврдили да је Партизан истински део пробраног друштва.

Све ове најновије успехе пратили су у међувремену и турбулентни периоди, око избора нове управе. А ништа мањи потреси нису били ни око навијача, њиховог примата на главној трибини. Пре годину и по дана ситуација је била крајње напета, ипак, освајање ,,дупле круне” донекле је смирило узавреле страсти. Нова управа за сада гура најбоље што зна и уме, мада се стиче утисак, да је заокупљена бројним проблемима, посебно када су у питању финанисије. Са друге стране, опасан проблем је нова појава хулиганизма, јер убудуће, у случају и најмањег инцидента, Партизан би дефинитивно доживео судбину неких енглеских клубова, који су годинама таворили у предсобљу Европске фудблске уније, са никаквим назнакама колика би то казна била.

Ова данашња генерција Партизанових фудбалера успела је да направи прави подвиг, самим пласманом у шеснаестину Лиге Европе. Када је нова сезона кренула у Подгорици а завршила се у Кијеву, мало ко је веровао у ново фудбалско чудо. Посебно ако се има у виду да се фудбалска карта Европе озбиљно променила у последње две деценије. Наш шампион се храбро супроставио далеко финанијски моћнијим тимовима, а тренер Мирослав Ђукић је донео лепу енергију и знање са Запада. Његов задатак су резултати али и стварање новог таласа играча, од којих су многи већ закуцали на врата првог тима. И не само то, већ су стожер екипе која је на Сретење код куће против Викторије из Плзења ушла у ново фудбалско погалвље, са јасним и не малим амбицијама. Многи тврде да је Данило Пантић нови наследник Саше Илића. А таквих примера има још много.

Велику наду у Хумској полажу и у омладинску школу, на чијем је челу годинама био Ратомир Бабић. Снажан и неизбрисив печат оставили су и Недељко Костић, дугогодишњи директор, Мића Радовић и сјајни скаут и ,,ловац” на таленте Душан Трбојевић, као и плејада неуморних тренера. Данас је тај задатак у рукама Вање Радиновића. Партизан има услове, људе који желе да раде, само треба наћи таленте. Јер, данас их је много теже наћи, него пре две - три деценије...

Када се на крају ове такмичарске сезоне буду сводили сви фрагменти, биће јасно да је Партизан и поред нагомиланих проблема, чини се на добром путу. И уколико држава буде решила проблем са хулиганизмом онда дефинитивно за Партизан, Црвену звезду и нашу фудбалску репрезентацију, долазе много бољи дани..

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.