Немачки повратак домовини
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Пре само неколико деценија мало ко из немачке политичке елите се усуђивао да се у политичком наступу бори за одбрану родне груде, завичаја или домовине, како се може на српски превести немачка реч „хајмат”, којом Немци описују свој емотивни однос према простору одакле потичу, то јест ономе где су „свој на своме”. Ова реч је добила негативно политичко бреме у време нацизма и до пре неколико година била је „резервисана” само за политичке говоре тврдокорних националиста и крајњих десничара, да би је избегличка криза полако угурала и у говоре левичара, а сада је у коалиционом споразуму демохришћанског блока (ЦДУ-ЦСУ) и социјалдемократа (СПД) чак добила и министарство.
Вест да ће нова немачка влада, уколико од чланства СПД-а уопште добије одобрење за састављање, имати министарство унутрашњих послова, грађевине и домовину изазвало је бројне реакције у немачкој јавности, од саркастичних коментара да су могли да успоставе и министарство за годишње одморе, преко тога да тиме желе да се ограде од миграната, до тога да је ово давање за право идеологији и реторици десничара из Алтернативе за Немачку (АфД).
Радост је вероватно највише осетио одлазећи баварски премијер и шеф ЦСУ Хорст Зехофер, за којег се претпоставља да ће бити на челу овог необичног министарства и тиме бити задужен и за мигрантску политику, коју је протеклих година највише критиковао. Док је Зехоферу вероватно драго што се нашао на челу ресора за домовину, чије помињање поједине у Немачкој прво подсећа на баварску народну ношњу „дирндл” и „ледерхозен” уз пиво и кобасицу с киселим купусом на „Октоберфесту”, у немачким медијима је кренула права утрка у томе како протумачити то чиме ће се бавити ово министарство, јер се у појам „хајмат” учитава много различитих значења – од оних политичких и националних, преко културолошких, до чисто социоекономских.
„Реч ’хајмат’ открива да је циљ да се освоје бирачи АфД”, истиче у лево оријентисаном берлинском дневнику „Тагесцајтунг” новинарка Зибел Шик, додајући да, „ако је циљ да се обнови друштво, онда се то тиче свих нас, а не само бирача АфД-а”.
Сам Зехофер је новинарима у Берлину покушао да објасни да ће фокус овог ресора бити веома практичан и да ту није реч о народној ношњи већ о развоју села, градова и изградњи кућа. Иако он није помињао АфД, чини се очигледним да демохришћани, али и социјалдемократе, ово министарство желе да искористе за придобијање наклоности сиромашнијих делова Немачке, који су своје незадовољство исказали гласањем за АфД.
То се може наслутити и из деловања министарстава две немачке најмногољудније покрајине, које од пре неколико година имају министарски ресор задужен за домовину. Па, тако се баварско покрајинско министарство финансија, регионалног развоја и домовине, када је у питању брига о овом последњем, пре свега бави развојем инфраструктуре у руралним крајевима, стварањем радних места и улагањем у промоцију локалне традиције и културе. Сличне активности спроводи и покрајинско министарство за домовину, локалну самоуправу, грађевинарство и једнакост Северне Рајне Вестфаије, инсистирајући да створи „снажан осећај друштвене кохезије, како у великим градовима, тако и у руралним регионима”.
У изјави за Ројтерс и Михаел Мајер, историчар с Баварске академије за политичко образовање каже да је његова претпоставка да је „ово углавном пример симболичке политике засноване на идеји да су људи гласали за Алтернативу за Немачку не зато што им ствари иду лоше већ зато што се лоше осећају”.
И док је коришћење речи „хајмат” шездесетих година у Немачкој могло да се чује само код оних који су прижељкивали заборав или бар релативизацију нацистичких злочина, протеклих година овај израз се одомаћио чак и међу левичарима. Додуше, најпре су га у политички говор прогурали десничари из Меркелине ЦДУ и Зехоферове ЦСУ, и то почетком овог века. Тако је 2002. објављена књига „Упутство за то како постати конзервативац”, у којој је тадашњи члан ЦДУ, а сада председник АфД-а Александер Гауланд објашњавао колико су скрајнуте улоге онога што се назива „домовина” и „немачка водећа култура”.
Постепено, ови термини се враћају и међу центристе, да би на крају израз „хајмат” на прослави поводом годишњице поновног уједињења Немачке објашњавао и социјалдемократски председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер, инсистирајући да домовина (или завичај) значи „разумети и искусити разумевање” и да је то „место на којем ’ми’ добија значење”. Да је међу немачким политичарима већинско расположење да овај термин не желе да препусте десничарима, сведочи и залагање доскорашње шефице лево оријентисаних Зелених Катрин Геринг Екард да крене с паролама „Волимо ову земљу, ово је наша домовина и та домовина неће трпети поделе”.
Међутим, када се термин „хајмат” појавио у називу будућег министарства, то је и те како изазвало поделе, а први су се огласили представници турске заједнице у Немачкој.
„Плашимо се да се тиме неће промовисати солидарност и заједништво, већ маргинализација и поделе”, рекао је за „Берлинер цајтунг” председник удружења Турска заједница у Немачкој Гокај Софуглу, који је иначе и члан СПД-а.
Његов партијски колега сенегалског порекла, који је посланик у Бундестагу, Карамба Дијаби, у изјави за Радио Дојчландфунк заложио се за то да овај појам буде „инклузиван” те да се он односи на локалне средине, међу којима многе пате због одласка младих људи у велике градове. Ипак, чини се да немачки политичари свих идеолошких боја заправо само желе да избију један пропагандни аргумент из руку АфД-а у освајању све већег броја незадовољних и разочараних бирача у Немачкој.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
