"Динкићева отпремнина" мала
Агонија компаније Робне куће "Београд" примиче се крају. Јавна лицитација за продају имовине овог предузећа, које је поодавно у стечају, требало би да буде одржана 29. октобра. Почетна цена је 140 милиона евра, што је за десет милиона евра више од износа укупних обавеза. Очекује се и веће интересовање потенцијалних купаца за овај некадашњи трговачки гигант и сходно томе знатно увећање купопродајне цене. Вредност имовине компаније процењивала се раније на више од 200 милиона евра, а Робне куће још имају 37 објеката широм Србије.
Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић најавио је да запослени, као и бивши запослени, а радили су у робним кућама од 1966. године, могу да очекују да ће се из постигнуте цене формирати фонд за неку врсту њихових отпремнина.
Почетна сума која би требало да се нађе у том фонду је 15 милиона евра, а уколико се, према очекивањима, постигне знатно виша цена, запослени могу да очекују и пропорционално увећање фонда отпремнина. Уколико би се, на пример, излицитирала цена од 170 до 200 милиона евра, фонд би се увећао за још 10 одсто, за цену између 200 и 250 милиона евра добили би још 20 одсто. Ако би Робне куће биле продате за више од 250 милиона евра, онда би отпремнине биле веће за 25 одсто. У случају да цена пређе 280 милиона евра, сва разлика би отишла у буџет.
Оваквом "дарежљивошћу" министра економије, у чијем је ресору сада приватизација, а Динкић тврди да се сада први пут у случају неког предузећа у стечају запослени и бивши запослени обештећују кроз отпремнине, у Робним кућама нису задовољни.
Радоје Арсенић, председник Управног одбора удружења акционара и поверилаца ове компаније, каже да би у случају да се прихвати Динкићев предлог око 8.500 радника који би имали право на те отпремнине, уз просечан радни стаж од 25 година, добили 170 евра по години стажа. И то под условом да се постигне цена од чак 280 милиона евра, јер би тада радници, према њиховој рачуници, делили око 31 милион евра. Тих 170 евра по години стажа је, каже Арсенић, мало уколико се пореде с осталим отпремнинама у Србији. "Заставини" радници су, на пример, од државе добили 250 евра по години стажа, а у случају робних кућа отпремнине би се намириле из купопродајне цене. Због тога је њихов захтев да се почетни фонд отпремнина увећа за 20 одсто, без обзира на то колика се купопродајна цена постигне.
– Тражимо и да нам се исплате акције које смо куповали 1992–1994. године, а тај наш акционарски капитал чини око 2,58 одсто укупног капитала. Наша евиденција показује да има 9.125 деоничара, како се то тада звало – каже Арсенић који инсистира на томе да од својих захтева неће одустати. Он негира и тврдње да таквим својим ставовима запослени у Робним кућама терају озбиљне купце. Иначе, већ су прикупили 11.000 потписа и петицију са захтевом за остваривање њихових права послали и председнику Скупштине Србије.
У случају Робних кућа запослени су и повериоци због неисплаћених зарада, и то на 19 одсто дуга, тако да и по том основу могу да рачунају на новац. Половину свих потраживања имају четири велике државне банке у стечају преко Агенције за осигурање депозита, а остатак дуга од око тридесетак одсто потражују добављачи и јавна предузећа.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


