Хилари на низбрдици

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 18. априла – „Нападна је и груба, и више не мислим да заслужује да постане шеф државе”, каже Бола Бартон (69) са Флориде, објашњавајући зашто иступа из редова подржавалаца Хилари Клинтон. Сада навија – за Барака Обаму.

Мишљење ове грађанке дели и већина присталица овдашње Демократске партије, произлази из управо објављених резултата истраживања Асошијетед преса (АП) и Јахуа. „Дошло је до драматичног заокрета, јер убедљиво више гласача те странке сматра да Обама има боље изгледе да победи републиканског председничког кандидата Џона Мекејна”, саопштили су анкетари.

Сенатор из Илиноиса доспео је, по том испитивању, у надмоћну позицију, у процентима изражену са 56:43. Преокрет је драстичан када се има у виду да је пре непуна три месеца анкета у истом саставу показивала да је већина симпатизера демократа, 56: 33 одсто, сматрала да њујоршка сенаторка и бивша „прва дама” може лакше него Обама да порази ветерана из Аризоне.

Хилари се на новој низбрдици нашла у категоријама – „части, изгледности и моралности” – констатује АП. И додаје – да је у свим тим областима Обама забележио успон.

Хроничари су претходно забележили да је поверење у Клинтонову пољуљано добрим делом због испољене самоуверености и потцењивања такмаца. Потом – и због неколико утврђених неистина у њеним изјавама, међу којима је било и измишљање снајперске ватре приликом одласка 1996. у Босну, као и због јаког ангажмана њеног мужа Била Клинтона, из кога је, уз утисак о „продужетку династичности” (после оца и сина Буша, муж и жена Клинтон) произишла и слутња да се „не зна ко би, заправо, од њих двоје владао”.

Успон Обаме, сенатора за кога је већина Американаца до пре неколико година изјављивала да „недовољно зна о њему”, импозантан је, али ни њему „не цветају све руже”. Према овој анкети, смањена му је донекле подршка међу независним бирачима, као и међу републиканцима који би прешли на супротну страну. „Прогоне” га још, не само расне предрасуде због његове измешане црначке и белачке крви, него и лансиране дезинформације да је муслиман (уз „упирање прстом” на исламске корене његовог оца, Кенијца, који му је наденуо средње име Хусеин). Упркос чињеници да је Обама хришћанин, чак 15 одсто испитаника је рекло да мисли да је он муслиманске вероисповести.

Упркос таквим „ситуацијама”, Обама је већ постигао успех какав би, по његовим речима, био „незамислив у многим другим земљама”. Модерним наступом мобилисао је многе нове бираче, а и искусније нагнао ка вери у могућност битне измене курса Вашингтона.

Из штаба Клинтонове настојали су да његов узлет омаловаже примедбом да он успева „играјући на црначку карту”. Као – грађани су се „сажалили” на њега као на припадника расне мањине. Али, то „не пали”. Јер, како је рекао анкетирани Ален Лавел, из северозападне савезне државе Вашингтон: „Нисам уз њега зато што је црнац, јер ја нисам, већ због тога нам је дефинитивно потребна промена.”