Цинична трговина ирачком бедом
Ирак је после три године ратовања с Исламском државом победу платио колосалним разарањима, али испоставља се да је прикупљање 90 милијарди долара неопходних за обнову не мање изазован задатак.
„Читав свет дугује вам због ваше борбе против смртоносне глобалне претње коју је представљао Даеш”, поручио је Ирачанима на међународној конференцији у Кувајту генерални секретар УН Антонио Гутерес, користећи арапски акроним за исламисте. „Време је да покажемо нашу трајну захвалност и солидарност с ирачким народом.”
Амерички председник Доналд Трамп узео је кредит за протеривање исламиста из ирачких градова, али сила која је инвазијом 2003. отворила врата ирачког пакла и умногоме одговорна за настанак ИД непријатно је изненадила Ирачане ставом да је њихова земља довољно богата да поднесе највећи део трошкова обнове, да не треба да очекује бланко чек.
Успон ИД отворио је и суседима Ирака прилику да повећају своје утицаје и економско присуство у земљи, мада велика обећања о обнови нису пропраћена новцем.
Потврдило се да су покретање ратова и прављење пара одавно два повезана процеса, али нигде интереси бизниса за богаћењем нису данас тако присутни као у покушају Ирака да се извуче из рушевина рата.
Од јуна 2014, када је на трећини ирачке територије проглашен калифат, до децембра 2017, када је проглашена победа, Ирак је претрпео штете које се процењују на 88,2 милијарде долара.
У Мосулу, престоници самозваног калифата, читави стамбени блокови су нестали а у подручју другог највећег ирачког града директно је угрожено 750.000 деце. Тешка или лакша оштећења, зависно од интензитета борби које су вођене, претрпело је око 200 урбаних центара. Оштећено је 138.000 кућа, више од половине потпуно. Како би 2,9 милиона расељених имало где да се врати, неопходно је више од 17 милијарди долара.
Светска здравствена организација изнела је податак да је у рату уништено најмање 14 болница и 170 здравствених установа. Свако четврто дете задесио је живот у тешком сиромаштву, саопштава Уницеф.
Рат с исламистима нанео је и огромне штете нафтној индустрији земље чије су резерве од чак 153 милијарде барела међу највећим на свету. За опоравак овог сектора потребно је око 30 милијарди долара.
На скупу у Кувајту је кроз комбинацију зајмова, инвестиционих гаранција и директних инвестиција обезбеђено 30 милијарди долара, знатно више од очекиваног, мање од потребног. Бројка је важан сигнал подршке Ираку и премијеру Хајдару ал Абадију који у мају иде на изборе: у децембру су страни контрибутори процењивали да је првобитни циљ од 20 милијарди долара превисок па је потом преполовљен, да би на крају завршио на пет милијарди.
Ирачка влада је до сада из света примила 500–600 милиона долара помоћи а премијер Абади је очекивао обимне финансијске контрибуције, али у Кувајту је одлучено да ће реконструкција земље зависити од инвестиција, а не од донација како су се у Багдаду надали.
Највећи део обнове требало би да обезбеде ирачки приходи од нафте. То значи да би сваки пад цене угрозио реконструкцију и планирано ирачко учешће у обнови од 50 милијарди долара, што је титански задатак имајући у виду да су Ирачани досад прикупили тек један проценат од онога што мисле да је потребно.
Конференцији је међу делегатима из 70 држава и међународних организација присуствовао и амерички државни секретар Рекс Тилерсон. САД су удвостручиле помоћ за обнову на 150 милиона долара, али су одбиле да директно учествују у фондовима.
Земља најодговорнија за разарање и мизерију Ирака прибегла је опробаној формули: уместо контрибуција, Вашингтон се борио да у финансијској реконструкцији учествује више од 150 америчких приватних компанија. Уместо Маршаловог плана, отворена је велика утакмица за лукративно тржиште.
Од времена америчке окупације наметнути неолибералистички модел уништио је секторе ирачке производње што је Ирак учинило потпуно зависним од увоза. Земља је 2016. на увоз потрошила више од 43 милијарде долара – готово половину прихода од нафте. Обнова Ирака тако је постала као комбинација геополитичких и комерцијалних фактора, али и домаћих ризика. Реконструкција је озбиљан изазов за земљу притиснуту оштрим етничким и секташким поделама, корумпираном бирократијом и некомпетентним политичарима.
Сви памте да је последњи покушај обнове после америчке инвазије унео у Ирак милијарде долара које су највећим делом нестале у амбисима мита, превара и лошег управљања.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


