Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дом фудбала у Руском дому

За навијаче који одлазе на Светско првенство организоваће се посебни течајеви руског језика. Биће објављен и навијачки речник
Навијање током квалификација за Светско првенство (Фотографије Руски дом)
На­де­жда Ку­шчен­ко­ва, ди­рек­тор­ка Ру­ског до­ма
Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се 85 го­ди­на од ка­да је Ру­ски дом у Бе­о­гра­ду пр­ви пут отво­рио сво­ја вра­та. Пр­ви го­сти би­ли су „бе­ли Ру­си”. Ста­љин ни­је био на­ро­чи­то сре­ћан због отва­ра­ња овог до­ма у Ули­ци На­род­ног фр­он­та, али не­ма исто­риј­ских по­да­та­ка да се око ње­га мо­тао Му­ста­фа Го­лу­бић и по­ку­шао да га за­ра­зи ви­ру­сом Ко­мин­тер­не

Ша­ља­пин­ска са­ла, по­све­ће­на слав­ном опер­ском пе­ва­чу сна­жног и бол­ног гла­са, са­да је „Ру­ски дом на­ви­ја­ча 2018”, пре­у­ре­ђе­на у то­тал-ди­зај­ну ово­го­ди­шњег Свет­ског пр­вен­ства у фуд­ба­лу. Под­ра­зу­ме­ва се да љу­би­те­љи фуд­ба­ла не­ће слу­ша­ти опер­ску кла­си­ку, већ ће гле­да­ти утак­ми­це на Мун­ди­ја­лу на не­ко­ли­ко ве­ли­ких екра­на.

У фуд­бал­ској ен­кла­ви Ру­ског до­ма у Бе­о­гра­ду из­да­ва­ће се спе­ци­јал­ни па­сош на­ви­ја­ча – до­ку­мент с ко­јим се ула­зи у Ру­си­ју без ви­зе, омо­гу­ћа­ва бес­плат­но ко­ри­шће­ње град­ског пре­во­за у гра­до­ви­ма у ко­ји­ма ће би­ти од­и­гра­не утак­ми­це Свет­ског пр­вен­ства. Па­сош, с ку­пље­ном кар­том, га­ран­ту­је ула­зак на утак­ми­це пр­вен­ства.

Дом на­ви­ја­ча би­ће и сво­је­вр­сни фуд­бал­ски ин­фор­ма­ци­о­ни цен­тар у ко­јем сви за­ин­те­ре­со­ва­ни пут­ни­ци мо­гу до­би­ти пр­о­фе­си­о­нал­не ин­фор­ма­ци­је и ту­ри­стич­ке услу­ге ко­је пру­жа парт­нер­ска орга­ни­за­ци­ја Ру­ског до­ма. За на­ви­ја­че у Ру­ском до­му би­ће орга­ни­зо­ва­ни по­себ­ни те­ча­је­ви ру­ског је­зи­ка. Би­ће об­ја­вљен и на­ви­јач­ки реч­ник за лак­ше сна­ла­же­ње на­ших пут­ни­ка у Ру­си­ји. 

Исто ва­жи и за по­ли­цај­це ко­ји ће пра­ти­ти на­ше на­ви­ја­че и фуд­бал­ски на­ци­о­нал­ни тим. Учи­ће ру­ски и до­би­ће реч­ник.

– Зи­до­ви ове згра­де су ста­ри, али енер­ги­ја овог ме­ста тре­ба да бу­де мла­да – ка­же ди­рек­тор­ка Ру­ског до­ма На­де­жда Ку­шчен­ко­ва.

Ина­че, ин­сти­ту­ци­ја у бе­о­град­ској Ули­ци На­ци­о­нал­ног фр­он­та при­па­да Фе­де­рал­ној аген­ци­ји Рос­со­труд­ни­че­ство при Ми­ни­стар­ству спољ­њих по­сло­ва.

– Још из вре­ме­на Со­вјет­ског Са­ве­за у Ру­си­ји на Ју­го­сла­ви­ју су асо­ци­ра­ли Ђор­ђе Мар­ја­но­вић, на­ме­штај и Цр­ве­на зве­зда – с осме­хом се се­ћа Ку­шчен­ко­ва. Да­нас су не­ки од нај­пре­по­зна­тљи­ви­јих Ср­ба у Ру­си­ји из обла­сти кул­ту­ре ре­ди­тељ Емир Ку­сту­ри­ца и глу­мац Ми­лош Би­ко­вић. Ми­лош се већ ета­бли­рао у мо­дер­ним ру­ским се­ри­ја­ма и фил­мо­ви­ма, по ути­ца­ју ко­ји ши­ри дру­штве­ним мре­жа­ма на ру­ске и срп­ске ти­неј­џер­ке. 

Отва­ра­њем кон­зу­ла­та Ру­си­је у Кне­же­ви­ни Ср­би­ји 23. фе­бру­а­ра 1838. го­ди­не фор­мал­но су от­по­че­ли ди­пло­мат­ски од­но­си из­ме­ђу на­ших зе­ма­ља, а пр­о­сла­ва 180 го­ди­на од ка­да је кнез Ми­лош Обре­но­вић у Кра­гу­јев­цу при­мио у све­ча­ну ауди­јен­ци­ју ру­ског ди­пло­ма­ту Ге­ра­си­ма Ва­си­ље­ви­ча Ва­шћен­ка, ко­ји му је пре­дао акре­ди­тив­но пи­смо, обе­ле­жи­ће се на ви­со­ком др­жав­ном ни­воу.

Али у исто­риј­ским бу­ра­ма не­ста­ле су и ру­ска им­пе­ри­ја и Кне­же­ви­на Ср­би­ја. Ипак, у епо­ха­ма ра­то­ва и ре­во­лу­ци­ја, по­сто­ја­ла су и ти­ха уто­чи­шта ко­ја су, без об­зи­ра на по­ли­тич­ка де­ша­ва­ња и иде­о­ло­ги­је, оста­ла чвр­ста упо­ри­шта ве­за из­ме­ђу Ср­би­је и Ру­си­је. Јед­но од остр­ва „ру­ског све­та” у Бе­о­гра­ду је Ру­ски дом, из­гра­ђен у срп­ској пре­сто­ни­ци 1933. го­ди­не. Хи­ља­де ру­ских еми­гра­на­та ко­је је при­хва­ти­ла Ср­би­ја по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је же­ле­ле су да са­чу­ва­ју ве­зу с до­мо­ви­ном, ру­ском кул­ту­ром, али и но­вом зе­мљом. 

У то вре­ме, Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја ни­је има­ла ди­пло­мат­ске од­но­се са СССР-ом и Ста­љин ни­је био на­ро­чи­то сре­ћан због отва­ра­ња овог до­ма у Ули­ци На­род­ног фр­он­та, али не­ма исто­риј­ских по­да­та­ка да се око ње­га мо­тао Му­ста­фа Го­лу­бић и по­ку­шао да га за­ра­зи ви­ру­сом Ко­мин­тер­не. 

– У на­шој би­бли­о­те­ци има око 70.000 књи­га и то је јед­на од нај­бо­га­ти­јих би­бли­о­те­ка у си­сте­му ру­ских до­мо­ва у све­ту. Фонд би­бли­о­те­ке је сва­ком го­ди­ном све бо­га­ти­ји, а ме­ди­ја­те­ка пру­жа мо­гућ­ност при­сту­па још ве­ћем бр­о­ју књи­га – при­ча На­де­жда Ку­шчен­ко­ва, под­се­ћа­ју­ћи да је то­ком по­сто­ја­ња, без об­зи­ра на то ко­ли­ко пу­та је ме­њао свој зва­нич­ни на­зив и ма ка­ква ис­ку­ше­ња да му је исто­ри­ја при­ре­ђи­ва­ла, циљ оста­јао исти – очу­ва­ње, ши­ре­ње и пр­о­ду­бљи­ва­ње ру­ског кул­тур­ног и ду­хов­ног на­сле­ђа на Бал­ка­ну.

Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се 85 го­ди­на од ка­да је Ру­ски дом у Бе­о­гра­ду пр­ви пут отво­рио сво­ја вра­та. Пр­ви го­сти би­ли су „бе­ли Ру­си”, а по­том су све ви­ше по­че­ли да до­ла­зе и Ср­би. 

– Фе­бру­ар ове го­ди­не обе­ле­жи­ће све­ча­на пре­зен­та­ци­ја мо­за­и­ка глав­не ку­по­ле Хра­ма Све­тог Са­ве на Вра­ча­ру, чи­ји је ко­ор­ди­на­тор, ука­зом пред­сед­ни­ка Ру­си­је Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, Фе­де­рал­на аген­ци­ја Рос­со­труд­ни­че­ство у Ср­би­ји, а ре­а­ли­за­ци­ју пр­о­јек­та је ко­ор­ди­ни­рао Ру­ски цен­тар за на­у­ку и кул­ту­ру. Исто­ри­ја на­стан­ка нај­ве­ћег мо­за­и­ка у све­ту „Ваз­не­се­ње Го­спод­ње”, по­вр­ши­не око 1.250 ква­драт­них ме­та­ра, за­слу­жу­је по­себ­ну при­чу. Уну­тра­шња мо­за­ич­ка де­ко­ра­ци­ја Хра­ма би­ће ме­сто хо­до­ча­шћа хи­ља­да гра­ђа­на и ту­ри­ста. У че­твр­так, 22. фе­бру­а­ра у 19 ча­со­ва, у Хра­му Све­тог Са­ве сви за­ин­те­ре­со­ва­ни мо­гу по­се­ти­ти кон­церт мо­сков­ског Си­но­дал­ног хо­ра ко­ји ће спе­ци­јал­но за ову при­ли­ку до­ћи из Мо­скве – на­гла­ша­ва ди­рек­тор­ка Ру­ског до­ма.

Осми­слив­ши пр­о­гра­ме „Чу­ве­на име­на Ру­си­је”, „Са­зве­жђе Ру­си­је”, „Но­ве зве­зде Ру­си­је”, „Зве­зда­ни ко­рак Ру­си­је”, „Де­чи­је но­во­го­ди­шње пр­о­сла­ве”, Ру­ски дом је до­при­нео упо­зна­ва­њу Ср­ба с кул­ту­ром и тра­ди­ци­јом на­ро­да Ру­си­је. Пр­о­грам ју­би­лар­не го­ди­не Ру­ског до­ма би­ће за­и­ста бо­гат и ра­зно­вр­стан. Ср­би­ју ће по­се­ти­ти Ку­бањ­ски ко­зач­ки хор, нај­ста­ри­ји и нај­ве­ћи на­ци­о­нал­ни ко­зач­ки ан­самбл у Ру­си­ји. За ди­рек­тор­ку До­ма је зна­чај­но да Ср­би­ја упо­зна и са­вре­ме­ни ру­ски филм и му­зи­ку.

Не­што су ма­ње по­зна­ти, али не и ма­ње зна­чај­ни, обра­зов­ни пр­о­јек­ти Ру­ског до­ма. Ове го­ди­не је већ отво­рен кон­курс за при­јем др­жа­вља­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на шко­ло­ва­ње у Ру­си­ји о тр­о­шку ру­ског фе­де­рал­ног бу­џе­та.

Пре­ма ре­чи­ма На­де­жде Ку­шчен­ко­ве, ода­бир стра­них др­жа­вља­на ко­ји же­ле да се шко­лу­ју у Ру­си­ји вр­ши Ру­ски дом. Те­ча­је­ви ру­ског је­зи­ка у Ру­ском до­му, ко­ји су по­ста­ли при­знат ета­лон у обла­сти на­ста­ве је­зи­ка Пу­шки­на и До­сто­јев­ског, на­ста­вља­ју с ра­дом. Као и са­рад­ња у обла­сти обра­зо­ва­ња с парт­не­ри­ма Ру­ског до­ма ком­па­ни­јом НИС (пр­о­грам „Енер­ги­ја зна­ња”), Раз­вој­ним цен­тром Ру­ског ге­о­граф­ског дру­штва у Бе­о­гра­ду, Фа­кул­те­том му­зич­ке умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, Ру­ском ху­ма­ни­тар­ном ми­си­јом...

По­себ­на па­жња у ју­би­лар­ној го­ди­ни Ру­ског до­ма би­ће по­све­ће­на пи­та­њу ру­ске еми­гра­ци­је у Ср­би­ји. Ру­ски дом пла­ни­ра да оку­пи по­том­ке пред­став­ни­ка пр­вог та­ла­са ру­ске еми­гра­ци­је из це­лог све­та, ка­ко би се ис­та­као зна­чај 100-го­ди­шњи­це од окон­ча­ња Пр­вог свет­ског ра­та. При­пре­ма­ју се во­лон­тер­ске ак­ци­је на „Ру­ском не­кро­по­љу”, ко­ји се на­ла­зи на Но­вом Гр­о­бљу у Бе­о­гра­ду, ру­ском гр­о­бљу у Бе­лој цр­кви...

Али, по рас­по­ло­же­њу и ди­зај­ну, нај­ва­жни­ја спо­ред­на ствар на све­ту обе­ле­жи­ће ак­тив­но­сти Ру­ског до­ма. По­сле ду­же вре­ме­на, Ср­би­ја се пла­си­ра­ла на Свет­ско пр­вен­ство ко­је ће се одр­жа­ти у Ру­си­ји, а на­ви­јач­ки па­со­ши су све тра­же­ни­ји. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Черкасов
Руски дом у Београду јесте Руски центар науке и културе у Србији. Не видим никакаву везу између науке и културе с једне стране, и фудбала, као спорта и бизниса. Међутим, нису Руси започели тај тренд, било је, на пример, светско првенство у фудбалу и у Француској, па је Француски институт био окићен фудбалом, уместо да се бави својим послом. Шта да се ради, вежи коња где ти газда каже.
Славица
Пређашње речено записано је у књизи „Руски лекари у Србији и Црног Гори” др Стевана Литвињенка ( 1922), рођеног београђанина и сина избеглице Андреја Литвињенка, студента технике из Харкова. Управо је минуо Државни празник и Сретење. Лист „Политика” је 7. августа 2011. године писао о пореклу др Литвињенка а поводом објављивања књиге. Остало је записано да се Андреј Литвињенко по доласку у нашу земљу у Ћуприју оженио Милосавом, унуком Младена Миловановића, председника Правитељствујушег Совјета и попечитеља Војног посланства Србије. Сам др Стеван Литвињенко био је дуго година главни епидемиолог Југославије и експерт Светске здравствене организације. Обилато је др Литвињенко вратио дуг народу својим стручним радом а књигом о Руским лекарима сам је себи за живота подигао споменик. На исти начин као што су писали др Батуту поводом његове књиге о „Надрилекарима” 1923. године када се др Литвињенко родио у новој домовини. И данас су међу лекарима потомци некадашњих избеглицама.
Славица
„И најблеђе мастило је вредније од најбољег памћења” (Кинеска пословица). Године 1806. Карађорђе, вођа подјармљеног српског народа, обратио се руском команданту Дунавске армије, генералу Михелсону, да војском и осталим средствима потпомогне српски устанак против Турака. У писму у тачки 7. Карађорђе је навео потребу за лекарима и санитетским материјалом. Ово је зачетак проширења већ постојећих дугогодишњих веза Србије са Русијом на област здравства. У оквиру мисија Руског Црвеног крста долазила је обилата помоћ у свим ратовима а нарочито Првом светском рату. После бољшевичке револуције у Краљевину СХС дошло је преко 500 лекара. Преко 45о на територију Србије и Црне Горе. Међу хиљадама избеглица било је 9 будућих чланова Краљевске српске академије, више професора Медицинског факултета у Београда па и сам декан проф. Игњатовски а Руска болница у Панчеву и Поликлиника у Београду биле су наставне базе! Грађевине архитекте Краснова красе данашњу Немањину улицу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.