Дом фудбала у Руском дому
Шаљапинска сала, посвећена славном оперском певачу снажног и болног гласа, сада је „Руски дом навијача 2018”, преуређена у тотал-дизајну овогодишњег Светског првенства у фудбалу. Подразумева се да љубитељи фудбала неће слушати оперску класику, већ ће гледати утакмице на Мундијалу на неколико великих екрана.
У фудбалској енклави Руског дома у Београду издаваће се специјални пасош навијача – документ с којим се улази у Русију без визе, омогућава бесплатно коришћење градског превоза у градовима у којима ће бити одигране утакмице Светског првенства. Пасош, с купљеном картом, гарантује улазак на утакмице првенства.
Дом навијача биће и својеврсни фудбалски информациони центар у којем сви заинтересовани путници могу добити професионалне информације и туристичке услуге које пружа партнерска организација Руског дома. За навијаче у Руском дому биће организовани посебни течајеви руског језика. Биће објављен и навијачки речник за лакше сналажење наших путника у Русији.
Исто важи и за полицајце који ће пратити наше навијаче и фудбалски национални тим. Учиће руски и добиће речник.
– Зидови ове зграде су стари, али енергија овог места треба да буде млада – каже директорка Руског дома Надежда Кушченкова.
Иначе, институција у београдској Улици Националног фронта припада Федералној агенцији Россотрудничество при Министарству спољњих послова.
– Још из времена Совјетског Савеза у Русији на Југославију су асоцирали Ђорђе Марјановић, намештај и Црвена звезда – с осмехом се сећа Кушченкова. Данас су неки од најпрепознатљивијих Срба у Русији из области културе редитељ Емир Кустурица и глумац Милош Биковић. Милош се већ етаблирао у модерним руским серијама и филмовима, по утицају који шири друштвеним мрежама на руске и српске тинејџерке.
Отварањем конзулата Русије у Кнежевини Србији 23. фебруара 1838. године формално су отпочели дипломатски односи између наших земаља, а прослава 180 година од када је кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио у свечану аудијенцију руског дипломату Герасима Васиљевича Вашћенка, који му је предао акредитивно писмо, обележиће се на високом државном нивоу.
Али у историјским бурама нестале су и руска империја и Кнежевина Србија. Ипак, у епохама ратова и револуција, постојала су и тиха уточишта која су, без обзира на политичка дешавања и идеологије, остала чврста упоришта веза између Србије и Русије. Једно од острва „руског света” у Београду је Руски дом, изграђен у српској престоници 1933. године. Хиљаде руских емиграната које је прихватила Србија после Октобарске револуције желеле су да сачувају везу с домовином, руском културом, али и новом земљом.
У то време, Краљевина Југославија није имала дипломатске односе са СССР-ом и Стаљин није био нарочито срећан због отварања овог дома у Улици Народног фронта, али нема историјских података да се око њега мотао Мустафа Голубић и покушао да га зарази вирусом Коминтерне.
– У нашој библиотеци има око 70.000 књига и то је једна од најбогатијих библиотека у систему руских домова у свету. Фонд библиотеке је сваком годином све богатији, а медијатека пружа могућност приступа још већем броју књига – прича Надежда Кушченкова, подсећајући да је током постојања, без обзира на то колико пута је мењао свој званични назив и ма каква искушења да му је историја приређивала, циљ остајао исти – очување, ширење и продубљивање руског културног и духовног наслеђа на Балкану.
Ове године навршава се 85 година од када је Руски дом у Београду први пут отворио своја врата. Први гости били су „бели Руси”, а потом су све више почели да долазе и Срби.
– Фебруар ове године обележиће свечана презентација мозаика главне куполе Храма Светог Саве на Врачару, чији је координатор, указом председника Русије Владимира Путина, Федерална агенција Россотрудничество у Србији, а реализацију пројекта је координирао Руски центар за науку и културу. Историја настанка највећег мозаика у свету „Вазнесење Господње”, површине око 1.250 квадратних метара, заслужује посебну причу. Унутрашња мозаичка декорација Храма биће место ходочашћа хиљада грађана и туриста. У четвртак, 22. фебруара у 19 часова, у Храму Светог Саве сви заинтересовани могу посетити концерт московског Синодалног хора који ће специјално за ову прилику доћи из Москве – наглашава директорка Руског дома.
Осмисливши програме „Чувена имена Русије”, „Сазвежђе Русије”, „Нове звезде Русије”, „Звездани корак Русије”, „Дечије новогодишње прославе”, Руски дом је допринео упознавању Срба с културом и традицијом народа Русије. Програм јубиларне године Руског дома биће заиста богат и разноврстан. Србију ће посетити Кубањски козачки хор, најстарији и највећи национални козачки ансамбл у Русији. За директорку Дома је значајно да Србија упозна и савремени руски филм и музику.
Нешто су мање познати, али не и мање значајни, образовни пројекти Руског дома. Ове године је већ отворен конкурс за пријем држављана Републике Србије на школовање у Русији о трошку руског федералног буџета.
Према речима Надежде Кушченкове, одабир страних држављана који желе да се школују у Русији врши Руски дом. Течајеви руског језика у Руском дому, који су постали признат еталон у области наставе језика Пушкина и Достојевског, настављају с радом. Као и сарадња у области образовања с партнерима Руског дома компанијом НИС (програм „Енергија знања”), Развојним центром Руског географског друштва у Београду, Факултетом музичке уметности у Београду, Руском хуманитарном мисијом...
Посебна пажња у јубиларној години Руског дома биће посвећена питању руске емиграције у Србији. Руски дом планира да окупи потомке представника првог таласа руске емиграције из целог света, како би се истакао значај 100-годишњице од окончања Првог светског рата. Припремају се волонтерске акције на „Руском некропољу”, који се налази на Новом Гробљу у Београду, руском гробљу у Белој цркви...
Али, по расположењу и дизајну, најважнија споредна ствар на свету обележиће активности Руског дома. После дуже времена, Србија се пласирала на Светско првенство које ће се одржати у Русији, а навијачки пасоши су све траженији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
