Свађа око међе на суду

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 18. априла – Повукли смо први потез, ствар је почела, потврдио је шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел пошто је иза затворених врата на ванредној седници парламентарног одбора за спољну политику пала одлука да се Хрватској понуди да „неко трећи” одлучи о пограничним спорењима на копну и мору. Тиме су потврђене смернице владе премијера Јанеза Јанше за склапање „посебног споразума о решавању питања међе између Словеније и Хрватске” путем арбитраже Међународног суда у Хагу.

Нико од учесника седнице није желео да открије детаље расправе, али је процурило да су у оптицају још две могућности поред суда у Хагу – то су стални арбитражни суд и ад хок арбитража. Расправа се вртела око усвајања техничких упутстава за рад преговарачке групе међународноправних стручњака, који ће припремити правни оквир за решавање проблематичних кота на граници. Сад их чека тежи део задатка – да убеде хрватску страну да је словеначки предлог све што ће се наћи на столу, највероватније 25. априла у Ријеци.

Рупел је још разоткрио да је расправа у вези са решавањем границе с Хрватском до сада била повезана с „идејама о некој резолуцији” (која би радикализовала словеначка полазишта), али да је од сад важна само ова платформа за преговоре. Посланици из странке премијера Јанше подвлаче да је „сада отклоњена опасност од продаје иједног парчета словеначке земље, што је страх који је стално присутан у јавности”, али није образложио чиме је, конкретно, тај страх неутралисан.

Рупел је упозорио да је у игри остао словеначки став да је за будуће односе између две државе, односно уређење пограничних трзавица, пресудан датум 25. јун 1991, дан када је Словенија прогласила осамостаљење од СФРЈ. Што значи да Словенији припада цео Пирански залив (који је Хрватска прекрстила у Савудријску валу и покушава да контролише половину залива), као и спорно земљиште у Истри, Прекомурју, на ободу кочевских планина…

Док су посланици и представници владе састанчили у згради парламента, преко пута је протестовало неколико стотина грађана који су носили транспаренте „Своје не дамо, туђе нећемо”, којима су се придружили и неки опозициони прваци са председником Словеначке националне странке Змагом Јелинчичем на челу. Демонстрације је организовао „Завод 25. јун”, главна парола је била „Не дамо словеначку територију и море”, а један од говорника је био и Јошко Јорас кога је недавно председник Хрватске Месић назвао „чудаком” који својим испадима кроји словеначку спољну политику у пограничном појасу у Истри, код Сечовља. Јорас је окупљене, који су витлали словеначким заставама, позвао да га „не оставе на цедилу”, а протестанти су од власти захтевали да „не изда националне интересе”, да се „не одрекне излаза на отворено море” и да испослује „правичну границу са Хрватском”.

Јаншина влада је већ израчунала „колико ће нас коштати арбитража”, а сума је процењена на пет милиона евра. Сазнајемо да је неке овдашње посланике прилично узнемирила тарифа међународних стручњака који треба да помогну Словенији и припреме терен за арбитражу; правни саветници траже 600 евра на сат, стручњак за израду мапа кошта 450 евра на сат, док особље које би се бринуло о архивирању, пружало административну помоћ и остале услуге – тражи 350 евра на сат.

Из Загреба је већ стигао одговор на најновију словеначку иницијативу, који је „Јутарњи лист” сублимирао у наслову „Нећемо попустити Словенији”. Одазвали су се председник саборског одбора за спољну политику Марио Зубовић и председник одбора за европска повезивања Невен Мимица. Обојица су нагласила да „начела међународног права иду у корист Хрватске”, зато „Хрватска не сме да попусти Словенији, ни за педаљ”.

Светлана Васовић-Мекина

------------------------------------------

Рупел не одустаје од ССП-а

Од нашег сталног дописника

Брисел 18. априла – Димитриј Рупел, шеф словеначке дипломатије и председавајући Европског савета, и Мартин Ферхаген, министар спољних послова Холандије, интензивно траже модел по којем би се Србији омогућило потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању пре окончања сарадње са Хашким трибуналом, сазнаје „Политика” из словеначких извора у Бриселу.

„Рупел и Ферхаген покушавају да припреме заједничку изјаву поводом понуде за Србију, и та изјава би требало да буде представљена у јавности наредних дана, вероватно уочи министарског састанка ЕУ 28. априла у Луксембургу. За сада нема детаља о том предлогу, али је извесно да се тежи томе да ратификација ССП-а буде условљена пуном сарадњом са Хагом, а не његово потписивање”, каже наш извор у Бриселу и истиче да је Рупел то потврдио у изјави коју је дао само словеначким медијима.

В. Ј.