Круни се признање Косова
Број држава које су признале самопроглашену независност Косова полако се круни. После Гвинеје Бисао и Суринама, и Бурунди је повукао одлуку о признању отцепљења јужне српске покрајине. Приштина је била у шоку када је на десетогодишњицу самопроглашене независности Косова српски шеф дипломатије Ивица Дачић у Београду показао ноту Министарства иностраних послова Бурундија.
– Позивам их да покажу папире свих 116 земаља. На тој листи су земље које уопште нису признале Косово – поручио је Дачић приштинским властима по повратку из Бурундија, где се срео и са председником државе. Иако је Јетљир Зиберај, први заменик министра иностраних послова Беџета Пацолија, и јуче порицао да су власти ове афричке државе повукле признање, Дачић је већ рекао да иза ноте коју је донео из Буџумбуре стоји једно од најтемељнијих образложења.
– Ушли су у суштину проблема: да је проглашење у супротности са финалним актом из Хелсинкија, супротно резолуцији СБ УН, да сматрају да је проглашење независности из фебруара 2008. године маневар којим се жели успостављање институција предвиђених резолуцијом 1244, ван било каквог политичког решења са Србијом и због тога га повлаче – објаснио је први потпредседник Владе за РТС.
Ни Приштина, изгледа, не може да се усагласи сама са собом колико је признања добила. На званичном сајту министарства иностраних послова Косова пише да је то 114 држава. Хашим Тачи је пре неколико дана у интервјуу за ТВ Н1 изјавио да је 115 држава признало Косово и да је оно чланица око 200 међународних организација. „Коха диторе”, међутим, пише да министарство спољних послова никада није потврдило листу земаља које су признале Косово, иако тврди да је тај број 114. Овај приштински дневник каже да Беџет Пацоли тек треба да објасни како то да су Нигерија и Уганда у фебруару 2012. признале Косово, а да Приштина никада није добила потврду о томе.
У вези са овим проблемом крајем прошле године реаговала је и Вљоса Османи, посланица Демократског савеза Косова (ЛДК) и председница Спољнополитичког одбора косовског парламента, која је за „Коха диторе” рекла да би министарство требало да се позабави питањем коначне потврде сваког признања.
Дачић каже да је највећи део земаља које су признале независност Косова такву одлуку донео већ у првим годинама и да су многи после деценије од проглашења видели да је реч о лажној држави, која није постала чланица УН нити неких других међународних организација. Министар спољних послова Србије уверава да не зна чиме приштинске власти „теше своју јавност”, јер је списак од наводно 116 земаља које су признале такозвано Косово, према његовим речима, лажан и на њему се налазе земље које то никад нису урадиле. – На списку се налазе неке државе које нису чланице УН, а налазе се и земље које су повукле признање – казао је.
На сајту Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије стоји да је 109 држава признало једнострано проглашену независност Косова, од чега две нису чланице Уједињених нација – Кукова острва и Ниуе. То значи да је тај број 107, укључујући и Барбадос, који је Косово признао 15. фебруара 2018, због чега је наше министарство спољних послова упутило протестну ноту овој карипској држави. Када је крајем октобра прошле године јужноамерички Суринам повукао признање Косова професор међународног права Миленко Крећа рекао је за наш лист да питање признања у међународном праву лебди у простору између права и политике.
– Са политичке тачке гледишта, повлачење признања је могуће, а са правне тачке повлачење признања није могуће, јер делује ретроактивно од момента настанка државе. Али је зато могуће поништити признање ако је оно било последица преваре, корупције и сличног – објаснио је Крећа.
Бивши амбасадор Србије Срећко Ђукић каже да су многа признања Косова изнуђена политичким притиском великих сила, пре свега САД, Велике Британије, Француске и Немачке, које имају велики утицај на те „микродржаве”. – Али иако мале и нама можда недовољно познате, те државе су чланице УН и имају глас у Генералној скупштини као и све остале – подсећа овај дипломата за „Политику”.
Ђукић сматра да је Приштина нека признања практично купила за „мале паре”:
– Колико је то новца, тешко је рећи, али Пацоли сигурно није давао из свог џепа. То су Приштина и њени спонзори сигурно платили.
Оцењује и да се повлачења признања Косова не дешавају баш без благослова великих сила, овог пута Русије и Кине.
– На Србији је да се определи шта хоћемо. Осим заустављања тог таласа признања потребно је да не дозволимо да тај квантитет прерасте у квалитет. Односно да водимо рачуна да Приштину не призна нека од већих и значајнијих држава, а поготово пет чланица ЕУ које то до сада нису учиниле – напомиње наш дипломата.
Брнабићева непријатно изненађена изјавом Пахора о КиМ
Председница Владе Србије Ана Брнабић рекла је јуче да је непријатно изненађена изјавом председника Словеније Борута Пахора да ће покушати да утиче на то да пет чланица ЕУ које нису признале Косово то учине, те оценила да она није у складу са добрим и пријатељским односима са Словенијом. О томе није било речи током недавно одржаног састанка који је, како је рекла, био дуг и отворен.
На том састанку ја сам упутила молбу да они као земља која је признала једнострано проглашење независности Косова утичу на Приштину да поштује споразуме које је испреговарала и потписала – рекла је Брнабићева новинарима, преноси Танјуг. Навела је и да би требало о томе да разговара са председником Владе Словеније Миром Цераром и истакла да такве изјаве не доприносе сарадњи и регионалном поверењу, те да не види никакав разлог да се Словенија у то меша.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


