Аутопутем до бирача

Најавом градње аутопута до Ужица, коалиција За европску Србију вероватно је постигла важан предизборни поен у златиборском крају. Ту где су последњих година главни политички конкуренти управо Демократска странка и коалиција Демократска странка Србије – Нова Србија (и где је демократска опција увек имала велико упориште), обећања попут овог о изградњи аутопута сигурно могу значајно да утичу на превагу једне од групација окупљених око странака Бориса Тадића и Војислава Коштунице. Није да и Велимир Илић, министар за инфраструктуру и лидер НС, није мислио о интересима Ужичана, али најава коалиције коју предводи Тадић сада делује некако конкретније.

Објашњавајући за „Политику” детаље замисли о градњи аутопута до Ужица, министар економије и лидер Г17 плус Млађан Динкић истиче да је листа За европску Србију одлучила да се аутопут гради до Ужица, јер је то само око 20 километара равног терена од Пожеге и „нема разлога да се пут заврши пре неког логичног чворишта”. И ако ова коалиција (ДС, Г17 плус, СПО, ЛСВ и СДП) буде у прилици да формира владу после 11. маја, према речима Динкића, сасвим сигурно ће се у наредне четири године радити и тај путни правац. Реч је о делу предизборног програма ове листе, којим је предвиђена изградња европских аутопутева у Србији у вредности већој од четири милијарде евра, што би требало да упосли 50.000 људи.

Од министра Илића јуче нисмо успели да добијемо коментар на овакав план политичких ривала, али је потпредседница Нове Србије Дубравка Филиповски у изјави за наш лист изразила незадовољство таквим намерама листе коју предводи ДС. „Прво су учинили све да стопирају градњу аутопута Хоргош–Пожега, а сада би да га преузму и креирају како њима одговара. То нећемо дозволити”, каже она.

Колико је важан сваки глас из овог краја можда може показати резултат са прошлогодишњих парламентарних избора. У Ужицу (у коме је нешто мање од 70.000 уписаних бирача) ДС је освојио 26,10 одсто подршке бирача, а за свега око 700 гласова заостајала је коалиција ДСС–НС (24,20 одсто). Радикали су били трећи са 20,08 одсто, цензус је прешао и Г17 плус (7,38) и коалиција коју је предводио ЛДП (5,28). Испод цензуса у Ужицу остали су СПС и СПО.

У првом кругу председничких избора у јануару ове године највише гласова у Ужицу добио је лидер ДС-а Борис Тадић (и у другом кругу је добио више гласова Ужичана него Томислав Николић, кандидат СРС).

А да су грађани овог региона и те како заинтересовани за градњу аутопута преко Златибора говори и податак да су посланици из југозападне Србије, без обзира на страначку припадност, увек лобирали за златиборски крак аутопута ка Јужном Јадрану.

Да ли ће аутопут према Ужицу, како су то замислили економисти коалиције коју предводи ДС, бити наставак пута Хоргош–Пожега зависиће од тога да ли ће концесионар „Алпина Мејредер-Пор” у предвиђеном року затворити финансијску конструкцију у складу са уговором који је склопљен у марту прошле године.

Према плану листе За европску Србију, ако концесионар испоштује постојећи уговор, аутопут од Пожеге до Ужица, каже Динкић, изградила би држава, јер је реч о краткој траси. „Као што градимо сами аутопут од Крагујевца до Баточине, тако би и овај део могао да се изгради средствима из буџета”, додаје он.

– Међутим, ако концесионар не затвори финансијску конструкцију онда би уговор био раскинут и тада би се из буџета, односно из издавања обвезница Републике Србије на европском тржишту капитала (такозваних еврообвезница), финансирала посебно изградња и Коридора 10 и аутопута од Београда до Ужица – каже Динкић.

Раскидањем уговора са концесионаром променио би се начин финансирања изградње аутопута због тога што нема времена за нову концесију. „Ако један тендер за концесију даје резултате који нису добри, нема разлога да расписујемо нови”, објашњава министар Динкић наводећи да би се у том случају потпуно одустало од концесионог финансирања аутопутева у Србији. Јер, како додаје, они су увек ризични за све државе (половина таквих пројеката успева, половина не) и „успевају само они када имате строгог министра финансија који не дозвољава преваљивање трошкова финансирања на државу”. Постојећи концесиони уговор је такав, каже Динкић, али би било лоше ако би се концесионару попуштало.

Да ли би се, поред промене начина финансирања, мењала траса од Београда до Пожеге? Према Динкићевим речима, то би била прилика да се преиспита да ли је ово најцелисходнија траса са економског аспекта и нови министар саобраћаја би имао задатак да у кратком року оцени да ли је то најисплативији правац (најефикаснији, а да најмање кошта државу). На питање да ли може да замисли да Велимир Илић буде тај нови министар саобраћаја, Динкић одговара: „Не у влади у којој буде листа За европску Србију”.

Аутопут до Ужица ће се, дакле, према његовим речима, сигурно градити само ће стручњаци одлучити да ли баш већ зацртаном трасом, пошто неки сматрају да би могло и мало другачије.

Још док су трајале расправе куда би требало да прође аутопут Београд – Јужни Јадран исцртане су две путање до Пожеге. Прва иде преко Чачка и поклапа се са трасом из концесионог уговора, а друга, западније према Ваљеву, са намером да се „покрије” Западна Србија. Од Пожеге до Ужица пут води долином Ђетиње и даље ка Севојну и Ужицу.

Динкић истиче да се ова листа одлучила да се пут изгради до Ужица, а онда је логично да се даље настави преко Златибора до границе са Црном Гором. „Златибор је центар туризма, а цео овај регион – центар воћарства у Србији. Са изградњом аутопута ишла би и модернизација два регионална аеродрома (Лађевци и Поникве), који би служили за чартер туризам, али и за доставу наших прехрамбених производа на европско тржиште”, истиче он.

Објашњавајући зашто баш сада, усред кампање, говори о аутопуту до Ужица, односно зашто о томе није говорио раније, у време када се о концесији за аутопут Хоргош–Пожега одлучивало у парламенту и када је уговор о концесији потписиван, када је као део владајуће коалиције можда могао да утиче на ресорног министра, Динкић каже да се бавио својим послом, настојећи да се не меша у туђи. „Сада, пошто је очигледно да ми нећемо бити у истој влади, време је за планове који ће зависити од нас самих”, додао је он и истакао да још није касно и да ништа није изгубљено, јер се још није кренуло ни у изградњу аутопута до Пожеге.

Дубравка Филиповски, пак, истиче да се цела прича о аутопуту Хоргош–Пожега политизује због предизборне кампање. Како каже, постоји Студија о изводљивости, све трасе су испитиване, три године је рађена цела концесија и сви добро знају све детаље. А куда ће аутопут даље према Црној Гори, каже она, рећи ће стручњаци.

Стручњаци су до сада исцртали два главна правца од Пожеге до Бољара, где би аутопут ушао у Црну Гору (западна варијанта преко Златибора – 156 километара и источна, преко Ариља и Пештери, са три подваријанте – нешто више од 100 километара). Која год варијанта да „победи” у овом тренутку то изгледа мање важно од потребе да аутопут стигне бар до Пожеге. И да избегнемо понављање историје – јер први километри аутопута Београд – Јужни Јадран изграђени су још крајем седамдесетих година прошлог века, а стали су на 11. километру код Умке због клизишта које ни до данас није санирано.

М. Лакић

Б. Баковић

-------------------------------------------------

Концесиони уговор испоштовати од слова до слова

Млађан Динкић каже да би било најбоље да се постојећа концесија за аутопут Хоргош–Пожега настави, јер се не ангажују средства из буџета него концесионар издваја сопствена средства. Али, ако жели да настави концесију, концесионар ће морати од слова до слова да поштује онај уговор који је сам закључио пре годину дана, истиче Динкић. Листа За европску Србију неће дозволити никакву промену концесионог уговора којом би се трошкови пребацивали на грађане.

-------------------------------------------------

Путни правци министра Илића

УЖИЦЕ – Будући да се до сада говорило о градњи аутопута од Хоргоша до Пожеге, а за даље од пожешке котлине нису се превише трошиле речи, Ужичане је изненадила најава Млађана Динкића. До сада би о томе тек понешто прозборио углавном министар Велимир Илић и то да се ка Црној Гори даље од Пожеге разматрају две варијанте могуће аутостраде: једна која би ишла преко Сјенице и Дуге Пољане, а друга преко Ужица, Златибора и Нове Вароши. Пошто се причало да је ова прва варијанта јефтинија и реалнија, некако је спласнуо оптимизам Ужичана да ће добити модерну саобраћајницу.

Илић је и почетком марта у Ужицу казао да стручна комисија одлучује којим правцем даље ка Црној Гори и да се мора брзо одлучити. Онда је додао: „Уосталом, Ужице добија аутопут сто одсто, јер без обзира која од ове две варијанте превлада, ми планирамо да у оквиру повезивања нишког аутопута и Републике Српске том саобраћајницом дођемо према Златибору и изађемо на Вишеград”.

Б. П.