Гутић у болници

Шабац – Владимир Гутић (47) из мачванског села Рибари, коме је суд одузео сву имовину због штете настале приликом саобраћајне несреће, изазване његовим украденим „стојадином”, од јуче се налази на интензивној нези шабачке болнице. Злосрећни човек, који је прекјуче почео штрајк глађу пред шабачким судом, од глади и ноћи проведене на киши, јуче око 14 часова онесвестио се пред зградом Општинског суда у Шапцу. Хитна помоћ је за три минута стигла на лице места. Док су га уносили у санитет, потресена бивша супруга Зора клела је судије и дозивала грађане. У насталом метежу, оклизнула се и пала на леђа.

Гутић је, према сопственим речима, пре решен да умре него да дозволи да му синови Зоран (13) и Јован (18) остану на улици. Поготово, што је 8. априла суд продао и кућу коју је после развода сазидала Зора.

На захтев читалаца „Политике”, јуче смо истраживали правну позадину овог несвакидашњег случаја. Владимир Гутић је оглашен одговорним да плати штету, коју је тада малолетни Слободан Бјекић, возећи у пијаном стању, причинио 10. новембра 1994. године Зорану Васићу из Мајура и Данијели Јовановић из Рибара. Судије су пронашле да је „крив” што није ваљано обезбедио опасно средство, на основу члана 174. Закона о облигационим односима, који каже „за штету од опасне ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатности одговара лице које се њом бави”.

Правни заступник оштећених Будимир Павловић најпре је тужио малолетниковог оца Миладина Бјекића и осигуравајућу кућу „Стрела” у Ваљеву. По добијању правоснажног решења 27. августа 1998. године, пресавио је табак и затражио обештећење и од власника „стојадина”. Пошто је током првог процеса Слободан Бјекић изјавио да је код Гутића учио воскарски занат, и да је знао да кључеви стоје у аутомобилу, због чега се понекад возио по дворишту, првостепени судија Раденка Дражић пресудила је да он није обезбедио опасну ствар. Ово решење од 11. маја 2001. године потврдио је и Окружни суд у Шапцу.

Иако је Гутић у време удеса био у Бањалуци, а већ следећи члан истог закона каже „ако је имаоцу одузета опасна ствар на противправан начин, за штету која од ње потиче не одговара он, него онај који му је одузео опасну ствар, ако ималац за то није одговоран”, Гутићу је наложено да са Бјекићем и „Стрелом” оштећенима солидарно плати 320.000 динара. Ова решење постало је извршно 31. јануара 2003. године, а пресуђена сума с каматама достигла је чак 3,2 милиона динара.

– Иако је добијао позиве, Гутић се није појављивао пред судом, тако да изјава малолетника није оповргнута. Он није поднео ни пријаву за крађу возила, а првостепени судија је морала у једном тренутку да оконча процес. Позиви су упућивани и његовом адвокату, а вероватно су били у контакту, иако каже да је у то време радио у Русији. Веома ми га је жао, али је и сам одговоран за тежак положај у који је довео себе и своју породицу – каже за наш лист судија Бранка Ђукић, портпарол Окружног суда, која је прекјуче прегледала списе овог предмета.

Она истиче да законом нису побројана опасна средства.

Према важећим прописима, адвокат оштећених има право да бира од којег ће повериоца наплатити штету. Он се није определио ни за „Стрелу”, која ће потом завршити у стечају, ни за Бјекиће, који су своју имовину превели на тетку, већ Гутића. Иако се те 2003. године развео од Зоре и преписао имовину на њу и децу, развод је проглашен фиктивним. У међувремену, бивша супруга је на месту старе од 60 метара квадратних озидала нову зграду од преко 200 квадрата, али се судски извршитељи на то нису обазирали.

– У име Владимира Гутића, 20. децембра 2007. године, поднео сам приговор на извршење, у којем сам истакао да је Зора власник имовине. Међутим, Општински суд у Шапцу одбио је ову жалбу. Сву имовину – нову кућу, помоћне зграде и 29 ари плаца у центру села преузели су на другој лицитацији оштећени по умањеној цени од 2,93 милиона динара. Управо сам примио решење о извршеној продаји и пишем жалбу у којој ћу још једном указати на ову неспорну околност – каже Гутићев нови адвокат Дејан Божић.

М. Мијушковић

------------------------------------------------------

„Стојадин” исто што и ловачка пушка

Оливер Антић, професор облигационог права на Правном факултету у Београду, објашњава да Владимир Гутић не може да избегне одговорност због тога што је оставио аутомобил са кључевима у брави, без обзира на то што га је паркирао у свом дворишту.

– Он је одговоран због необезбеђивања опасне ствари. То је потпуно исто као и да је у свом дворишту оставио напуњену ловачку пушку, јер се може претпоставити да неко може да наиђе и да је узме. Власник опасне ствари је дужан да се са повећаном пажњом стара о тој ствари – каже професор Антић.

Друго је питање да ли би судски спор био окончан другачије да је Гутић учествовао у поступку. Како објашњава наш саговорник, он је могао да ангажује адвоката који би могао да пред судом изнесе тврдњу да малолетник није био под контролом родитеља, као и тезу о лошем васпитању. По оцени професора Антића, Гутић је начинио велики пропуст тиме што није учествовао у судском поступку и оспоравао чињенично стање.

Д. Ч.