Студентске школарине исте као и прошле године
У школској 2018/2019. Универзитет у Београду уписаће укупно 27.454 студента. Од тога, 14.384 ће се финансирати из буџета, а њих 13.070 биће уписани као самофинансирајући. Школарине на свим факултетима за самофинансирајуће студенте остају исте као и прошле године, осим на основним и мастер студијама на Математичком факултету, који ће их повећати за 6.000, односно највише за 12.000 динара (биће од 135.000 до 141.000).
Ово се чуло на јучерашњој седници Сената универзитета, на којој је прецизирано да ће кандидати за упис предавати документа на жељени факултет од 20. до 24. јуна, да би од 25. јуна до 1. јула били одржани пријемни испити. После тога саопштавају се резултати пријемног, затим је остављено време за жалбу, док би коначне листе примљених требало да буду објављене 9. јула. Према овом распореду, нови студенти добиће индексе до 13. јула.
Како је рекла проф. др Нада Ковачевић, проректор за наставу, за преостала места, као и обично, биће организован други уписни рок, уз могућност предаје докумената 3. и 4. септембра, да би цео поступак био окончан до 15. септембра.
Највише студената биће уписано на прву годину основних академских студија – око 15.000, али је велики број и оних који могу да конкуришу на мастер (9.500) и за докторске студије (1.900), с тим што ће на мастер и докторским студијама бити више самофинансирајућих него буџетских студената.
Универзитет у Београду имаће следеће школске године укупно 353 студијска програма, од тога највише на мастер студијама, а досад је регистровано и 19 студијских програма које ће студенти моћи да прате на енглеском језику.
Одлуке о броју студената који ће бити уписани на факултете Универзитета у Београду треба да потврди влада, али само за део који се односи на буџетске студенте, а јуче је речено да ће конкурс за упис на факултете бити објављен око 1. маја – пет месеци пре почетка школске године.
Сенат је јуче утврдио и коначни текст Предлога статута Универзитета у Београду који следеће седмице треба да усвоји Савет, као највиши орган ове високошколске установе. Измене статута уследиле су после доношења новог закона о високом образовању, а после универзитетског, мењаће се и факултетски статути.
Јучерашња седница сената остаће упамћена и по првој досад, на основу новог правилника, саопштеној мери објављивања јавне осуде за повреду Кодекса професионалне етике на Биолошком факултету. Реч је о професорки Лидији Раденовић, која је своје радове „плагирала, односно аутоплагирала”, објављујући их током неколико година у већем броју часописа. Професорка се жалила на ову одлуку о објављивању јавне осуде, али је жалба одбијена. Декан Биолошког факултета проф. др Жељко Томановић објаснио је да никакве друге санкције у овом случају нису предвиђене јер је др Раденовић редовни професор, тако да нема могућности за отежавање поступка приликом избора за нова професорска звања.
Сенат је донео и одлуку о избору једног броја наставника у звање редовног професора, па и о избору Уроша Шуваковића за редовног професора Учитељског факултета, иако су током овог поступка са одељења за социологију Филозофског факултета саопштене неке примедбе. Одлука о избору др Марије Илић на место доцента на Рударско-геолошком факултету поново је враћена на разматрање Већу научне области природних наука.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
