Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деда и унука резбаре гусле

Гуслар Драгослав Главоњић са унуком Иваном Ивановић (Фото лична архива)

Ужи­це – Остао је још по­не­ки ста­ри мај­стор за из­ра­ду гу­са­ла, али су са­свим рет­ки мла­ди љу­ди ве­шти у ре­зба­ре­њу овог на­род­ног ин­стру­мен­та. Та уме­ћа у Ужи­цу су спо­ји­ли де­да и уну­ка – да ре­зба­ри гу­сле на­у­чи­ла је уз свог де­ду Дра­го­сла­ва Гла­во­њи­ћа мла­да Ива­на Ива­но­вић.

Де­да Дра­го­слав, ко­ји жи­ви у згра­ди у ужич­ком на­се­љу Се­њак, мај­стор је за из­ра­ду гу­са­ла и вр­стан гу­слар. Пре 78 го­ди­на ро­дио се у но­во­ва­ро­шком се­лу Ру­то­ши, кра­ју где су се не­кад во­ле­ле гу­сле и пе­сме уз њих. Док је био ђак, учи­те­љи­це су ор­га­ни­зо­ва­ле „јав­не ча­со­ве” где су у шко­лу до­ла­зи­ли љу­ди из се­ла с ко­ји­ма су уче­ни­ци пе­ва­ли гу­слар­ске пе­сме. Да би са­вла­дао тех­ни­ку гу­сла­ња и пе­ва­ња, ду­го је Дра­го­слав ве­жбао, ко­ри­сте­ћи ста­ре оче­ве гу­сле.

– Ба­ве­ћи се тим ин­стру­мен­том ја­ви­ла ми се же­ља и да сам на­пра­вим јед­не. Се­дам­де­се­тих сам по­чео гу­сле да из­ра­ђу­јем и од та­да на­пра­вио ве­ли­ки број. Углав­ном их по­кла­њам, нај­ра­ди­је сво­јим мла­ђи­ма, имам три уну­ке и три уну­ка – ка­зу­је Гла­во­њић, ко­ји гу­сле и дру­гу др­ве­на­ри­ју пра­ви у сво­јој не­ве­ли­кој ра­ди­о­ни­ци, па об­ја­шња­ва: 

– За из­ра­ду гу­са­ла по­треб­но је има­ти по­себ­ног да­ра, пу­но стр­пље­ња и љу­ба­ви пре­ма ин­стру­мен­ту, по­себ­но за део ре­зба­ре­ња. На­пра­вио сам и алат­ке ко­ји­ма се гу­сле ре­зба­ре, та­ко да оне на­ста­ју из ком­плет­ног руч­ног ра­да. Чак и та­ко­зва­не че­по­ве-кли­но­ве, ко­јим се учвр­шћу­је ко­жа, руч­но из­ра­ђу­јем. Обич­но на­пред на гу­сла­ма ре­зба­рим лик не­ке лич­но­сти, а по­за­ди при­зор Ко­сов­ске бит­ке, ма­на­сти­ра или не­чег дру­гог. Да бих јед­не на­пра­вио, по­треб­но је и по 15 да­на ви­ше­сат­ног ра­да. Што се ти­че на­сту­па с гу­сла­ма, да би се сло­жи­ло пе­ва­ње и свир­ка на овом ин­стру­мен­ту, тре­ба има­ти чист глас. Рет­ко јав­но на­сту­пам, с тим што сам 2012. с нај­ста­ри­јом уну­ком Ива­ном био у еми­си­ји „Ја имам та­ле­нат”, а сни­ма­ли смо и још не­ке еми­си­је за те­ле­ви­зи­је.

Ње­го­ва уну­ка Ива­на (24), ко­ја је ди­пло­ми­ра­ла на сту­ди­ја­ма еко­но­ми­је и ту­ри­змо­ло­ги­је, пре­да­на је тра­ди­ци­ји. И у сво­јој стру­ци, као и у ра­ди­о­ни­ци где је уз де­ди­ну по­моћ одав­но са­вла­да­ла ре­зба­ре­ње гу­са­ла. Узме алат­ку и у др­во за­час уре­же зве­зди­цу, цвет и слич­но. Не зна да сви­ра уз гу­сле, али по­не­кад као пра­те­ћи глас уче­ству­је у груп­ним пе­сма­ма. 

– Жи­вим с де­дом од ро­ђе­ња и он је глав­на лич­ност мог жи­во­та. Стал­но сам би­ла ње­гов по­моћ­ник у ра­ди­о­ни­ци, па на­у­чи­ла да ре­зба­рим, ску­јем не­што сит­ни­је. Го­ди­на­ма сам се не­ка­ко тра­жи­ла у ра­зним умет­нич­ким сфе­ра­ма, ба­ви­ла се мар­ке­тин­гом и ор­га­ни­за­ци­јом, а он­да по­све­ти­ла ет­но­ло­ги­ји. Пре три го­ди­не би­ла сам у ор­га­ни­за­ци­ји фе­сти­ва­ла ве­те­ра­на фол­кло­ра Бал­ка­на, та­да ме је фа­сци­ни­ра­ло бо­гат­ство ига­ра, но­шњи, тра­ди­ци­је. По­ста­ла сам и члан играч­ке сек­ци­је, схва­тив­ши да ту ни­кад не мо­же би­ти до­сад­но јер се увек мо­же ис­тра­жи­ва­ти. У на­род­ној но­шњи Зла­ти­бо­ра ди­пло­ми­ра­ла сам на фа­кул­те­ту, с ра­дом о но­шњи зла­ти­бор­ског кра­ја и ор­га­ни­за­ци­ји ет­но-ма­ни­фе­ста­ци­ја. Тре­нут­но при­пре­мам ма­стер рад та­ко­ђе по­све­ћен на­род­ној тра­ди­ци­ји, а по­што сам на ба­ња­луч­ком уни­вер­зи­те­ту ра­до ћу на­шу див­ну но­шњу про­ше­та­ти и кроз БиХ – ре­кла нам је Ива­на.

Са­да као ет­но­ту­ри­змо­лог она ор­га­ни­зу­је и во­ди про­гра­ме на фе­сти­ва­ли­ма и кон­цер­ти­ма, пи-ар је јед­ној му­шкој пе­вач­кој гру­пи из Бе­о­гра­да ко­ја се ба­ви очу­ва­њем из­вор­не пе­сме. У пла­ну јој је да осну­је дру­штво ко­је ће се ба­ви­ти очу­ва­њем тра­ди­ци­је, а по­себ­но гу­са­ла и за­бо­ра­вље­них ин­стру­ме­на­та. – Ту ће и мој де­да мо­ћи да пре­не­се сво­је знaње на мла­ђе ге­не­ра­ци­је. Ве­о­ма сам по­но­сна што је он увек ве­ли­ко­ду­шно спре­ман на то. По­ку­ша­ће­мо да у дру­штво при­ву­че­мо што ви­ше мла­дих. Осе­ћам се ис­пу­ње­но ба­ве­ћи се чу­ва­њем на­род­не тра­ди­ци­је – ка­же ова ам­би­ци­о­зна Ужи­чан­ка.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sofija
Divno! Bravo!
Ivana
Hvala ❤️

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.