У Србији нема ко да учи програмере

– Проблем, не само Србије, већ и целог света, са изузетком Кине, јесте несразмера између развоја ИТ индустрије и стручњака који у њој раде. Овај проблем настао је јер су велика предузећа, као, на пример, „Фолксваген”, уложила по 50 милијарди долара у развој ИТ-а, а ниједна позната корпорација, па ни ова, није издвајала новац за школовање стручњака који ће то подржати. Ускогрудост компанија довела је до податка да у Европи недостаје више од милион програмера, а у свету је број далеко већи. Једино су кинеске компаније биле мудре и школовале ИТ стручњаке – објашњава професор Раденковић, чије је предавање о реформи образовања у ИТ-у, као новој развојној шанси српске привреде, штампано у зборнику Српске академије наука и уметности.

Укратко, он ту развојну шансу Србије види у „улагању у приоритетне технологије, које не захтевају значајна инфраструктурна улагања, већ само улагања у образовање”. Решење је, каже, у извозу рачунарских услуга и софтвера и задржавању њихових твораца, односно инжењера у Србији. Уз паметно пословање, како каже, до 2020. године овај извоз би могао да премаши четири одсто годишњег друштвеног производа Србије, што је више од две милијарде долара.

Основни проблем Србије, који се хитно мора решавати, истиче он, јесте то што нема универзитетске професоре који би ишколовали ИТ стручњаке. Код нас се такав кадар школује само на три факултета у Београду – ФОН-у, Електротехничком и Математичком факултету – док се, према проф. Раденковићу, на осталим високошколским установама то обавља „само у фрагментима”.

– Држава мора да подржи школовање универзитетских професора у области ИТ-а и хитно укине категорију вечитих асистената, тако што ће за постојеће да отвори нове катедре. Морају се увести стимулативне мере за професоре, јер им у страним компанијама нуде много више новца него што добијају од грађења универзитетске каријере. Онда ће бити направљена основа за школовање неопходних програмера – истиче Раденковић, који је истраживањем дошао до податка да се запошљавање ИТ стручњака у развоју софтвера у Србији увећава за око 1.000 радних места годишње, уз приметан недостатак кадра у областима интернет окружења и ИТ менаџмента.

Процењује се, каже, да ће у Европској унији до 2020. бити потребно 1,9 милиона нових ИТ стручњака, а да је више од 70 одсто недостајућих кадрова у пет највећих држава ЕУ: Немачкој, Великој Британији, Француској, Италији и Шпанији.

Немања Радосављевић, професор Рачунарског факултетa у Београду, истиче да проблем недостатка програмера није баш лако решив, јер се квалитетни стручњаци не могу створити преко ноћи. Неко прелазно решење види у програмима преквалификације у ИТ-у које организује Влада Србије и организовању курсева.

– Знање добијено тим видовима неформалног образовања не може се поредити са факултетским, али даје неку полазну основу за попуњавање недостајућих кадрова. Србија има мало домаће индустрије у којој недостаје ИТ стручњака и представља тржиште за пружање програмерских услуга страним компанијама. Уколико жели да овдашњи ИТ стручњаци раде за њу, држава мора што пре да покрене неке стимулативне мере у области ИТ индустрије, као што је на пример давање пореских олакшица младим програмерима који желе да започну сопствени бизнис у Србији – истиче Радосављевић.

Професор Раденковић додаје да и у свету „програмерске рупе” попуњавају ИТ стручњацима које је изродило неформално образовање и да око 40 одсто послова у Европи обављају програмери који нису завршили факултете.    

Прикривени одлив мозгова из Србије

Аналитичар ИТ тржишта Милован Матијевић истиче да фирмама које раде за српско тржиште не недостаје ниједан ИТ стручњак, већ је реч о кадру који ради за странце, а доказ види у чињеници да се далеко већи број домаћих програмера запошљава у страним и нашим фирмама које раде за инострано тржиште.

– Захваљујући интернету, програмери из Србије седе код куће и раде за страна предузећа. То је прикривени одлив мозгова из земље. У јавности се стално говори о недостатку програмера у Србији, а онда се јављају они који не могу да пронађу посао и питају се о чему то медији и држава причају. Објашњење је да у предузећима која покривају овдашње тржиште и нису отворена радна места, већ покушавамо да одшколујемо програмере који ће да покрију недостатак ЕУ, која тражи више пола милиона ИТ стручњака, а за две године стићи ће и до мањка од милион програмера. То ми мало сулудо звучи, и то су програмери који су хипотетички потребни Србији. То је рупа која је бесконачно велика у односу на наше капацитете – истиче Матијевић и „плитко знање програмера који су завршили ИТ курсеве” назива „ваздушном пушком” у односу на програмерске „хаубице” које су изнедрили ФОН, ЕТФ и Математички факултет у Београду, Факултет техничких наука и Математички у Новом Саду и Електронски факултет у Нишу.