Тренуци преображаја

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, априла – Бил Ерс (64) враћен је, невољно, у своју прошлост да би она утицала – на будућност Америке, тачније на то ко ће доћи на чело Беле куће. Такав биографско-стратешки преображај није очекивао иако се, својевремено, као младић заносио да може да промени овдашњи поредак.

Одједном је, наиме, проглашен за „тамну мрљу” у животу свог комшије у чикашком насељу Хајд-парк – демократског претендента Барака Обаме (46). У такву неподобност га је, у једном од својих све офанзивнијих изборних наступа, сврстала Обамина страначка ривалка Хилари Клинтон.

У напору да супарника прикаже као лик који не заслужује да води земљу, бивша „прва дама” му је, прошле среде, приликом њиховог телевизијског дуела у Филаделфији, замерила „блискост” са Ерсом, који је шездесетих година прошлог века био припадник левичарског и антиратног (против рата у Вијетнаму) удружења, најпознатијег под називом „Прогностичари”, а које се одвојило од организације Студенти за демократију, и у циљу „револуционарног рушења власти САД” извело десетак бомбашких напада, па и на зграде Конгреса и Пентагона. У тим атентатима погинула су три „прогностичара” – „кад су монтирали експлозив” – после чега су се њихови саборци, међу којима и Ерс, повукли у дубоку илегалу…

Тражећи Обами „слабу тачку”, Клинтонова је опет направила грешку (поред оне о измишљеној снајперској пуцњави приликом свог доласка у Босну 1996. године) оптуживши Ерса да је баш на дан терористичких удара отетим путничким авионима 11. септембра 2001. године, изјавом у „Њујорк тајмсу” (да „не жали за ондашњим подметањем бомби”) повредио осећања свих сународника. Али, утврђено је да је Ерс поменуту изјаву дао новинарима знатно раније, поводом објављивања својих мемоара, а да се чланак стицајем околности појавио баш на дан катастрофе у њујоршком Светском трговинском центру…

Разоткривањем још једне клинтоновске манипулације, није престало занимање јавности за Ерса. Ко је тај човек и какве везе заиста има Обама с њим, питали су се многи.

Истраживачи су брзо изнели чињенице на видело. Одрастао у имућној породици, Ерс се, наведено је, крајем шездесетих година као студент прикључио „прогностичарима”. Убрзо потом, а целих десет година (седамдесетих), крио се од органа гоњења, да би се 1980. њима пријавио заједно са својој супругом, такође „прогностичарком”, Бернардин Дорн (сада 66). Оптужница против њих је, међутим, пала због установљених злоупотреба у истражном поступку.

Брачни пар некадашњих илегалаца, чију је дружину ФБИ прогласио за „терористичку”, извео је потом сопствени преображај. Обоје су професори у Чикагу: он за образовање на Универзитету Илиноиса, а она – на катедри за право Универзитета Нортвестерн. Имају два сина, а за прошлост их, осим успомена, везује и околност да су преузели старатељство над дететом својих некадашњих а затворених револуционарних колега…

Своју садашњост Ерс је недавно описао у блогу. „Посвећен сам свом послу, деци, бризи за остареле, подучавам, пишем, и учествујем у непрестаним напорима за изградњу моћног покрета мира и социјалне правде.”

Ерс је и неформални саветник чикашког демократског градоначелника Ричарда Делеја, који за њега каже да је „цењени професор и вредан члан градске заједнице”. „Стекао је национални углед, предаје и на Харварду, пише уџбенике који су поставили стандарде за приближавање градској младежи”, кажу за Ерса његови пријатељи, чије је изјаве пренео „Чикаго трибјун”. Указује се, такође, да је бивши „прогностичар” прикупио 50 милиона долара потпоре за свој пројекат „малих школа као решења за кризу образовања”.

Прецизирани су и детаљи његове везе са Обамом. Осим што су суседи, што Обама истиче као главну карактеристику односа, неке три године су заједно били чланови одбора Фонда „Вудс”, организације посвећене борби против сиромаштва. Ерс је, како пише „Вашингтон пост”, у другој половини прошле деценије помагао Обами у ондашњем надметању за место у илиноиском Сенату…

У свом дому је Ерс окупљао „мешовито друштво”, присећа се бивши декан Стенли Фиш. „Гости су му били академици, запослени у различитим струкама, директори и други, при чему није инсистирао ни на партијској припадности ни на идеолошкој опредељености”, додаје. „Качење” Ерса за текућу изборну кампању није, чини се, донело поене Клинтоновој. Обама ју је подсетио да је имао само осам година у време кад је његов садашњи комшија био гоњен због „бомбашких завера”, а да је њен муж Бил, пред сам одлазак с председничке функције, у јануару 2001. године, помиловао две илегалке „прогностичара” осуђене осамдесетих на 58 и 40 година затвора.

Поводом политикантског оживљавања своје прошлости, Ерс се не оглашава. Има преча, академски преображајна, посла – и за данас и за сутра…