Женске плате треба да стигну мушке

Кооперативна банка, „Вирџин мани” и „Изиџет” су међу онима који су открили двоцифрени јаз у просечним примањима по радном сату између жена и мушкараца. Тако је нискобуџетни британски авио-превозник „Туи” обелоданио да жене код њих зарађују 56,9 одсто мање по радном часу него мушкарци. Компанија је тај велики јаз образложила слабом заступљеношћу жена у високоплаћеним пословима, попут пилота, инжењера и вишег менаџмента. Дакле, овако велики јаз односи се на разлику у зарадама између жена и мушкараца по радном сату у зависности од њихових позиција у фирми, пре него на разлику у месечним примањима за исту врсту посла.

Исланд је отишао корак даље од Велике Британије. Почетком ове године усвојен је закон према коме је постао прва држава на свету у којој мушкарци и жене морају да буду једнако плаћени. Према новом закону, компаније и владине институције које имају више од 25 запослених мораће да спроводе политику једнаког исплаћивања радника, а оне организације код којих се установе неправилности мораће да плате казну. На Исланду, као и у бројним другим државама, годинама су постојали закони који су налагали да се мушкарци и жене једнако плаћају, али је и даље постојала несразмера у њиховим примањима. Међутим, новим законом, који је ступио на снагу 1. јануара 2018. године, неједнаке плате постају противзаконите.

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, која је на челу Координационог тела за родну равноправност, каже да је питање платног јаза проблем свуда у свету, од земаља ЕУ, где износи око 16 одсто, до САД, где платни јаз у просеку достиже 18 процената.

– Србија такође препознаје тај проблем. Код нас, јаз у платама жена и мушкараца у просеку износи 11 одсто, што је знатно ниже него у развијенијим земљама. Ипак, то мора да се мења – наводи Михајловићева за „Политику”.

Она каже да је у нацрту новог закона о родној равноправности појачана одредба да жене и мушкарци треба да буду једнако плаћени за рад исте вредности, а за оне који то не поштују предвиђене су новчане казне.

– Упоредо са законским одредбама, морамо радити и на промени размишљања у друштву. Ниједна промена не дешава се преко ноћи. Чак и на Исланду законски је било регулисано још 1961. да родни јаз не сме да постоји, па је ове године донет нови закон, за чију је примену дат рок до 2021. Србија ће пратити примере добре праксе и оно што је добро за грађанке и грађане Србије применити и код нас– истиче потпредседница владе.

Према последњем истраживању Завода за статистику, које се односу на структуру зарада за 2014. годину, платни јаз у Србији износио је 8,7 одсто, односно просечна зарада жена по часу износила је 91,3 процента од просечне зараде мушкараца по часу.

Разлике у зарадама, кад је о полу реч, могу се јавити као последица различите структуре запослених мушкараца и жена по секторима делатности, облику својине, занимању, образовању, годинама старости и другим карактеристикама, објашњено је у том истраживању.

Према подацима „Евростата”, платни јаз између жена и мушкараца у Европској унији (28 земаља) за 2014. износио је 16,7 одсто. Највеће разлике у платама између жена и мушкараца биле су у Естонији, где су жене биле у просеку за 28,1 одсто мање плаћене од мушкараца. Најмањи платни јаз између жена и мушкараца забележен је у Румунији: 4,5 одсто.

Кад је о региону реч, разлике у зарадама између жена и мушкараца у Хрватској износе 10,4 одсто, Македонији 9,1 проценат, а у Словенији седам одсто.