Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век „Сокола”

Век „Сокола”
Добрунски соколи у традиционалним униформама Фото С. Хелета

Вишеград – Српско соколско друштво „Соко” из Добруна код Вишеграда низом манифестација током ове године обележиће 100 година од оснивања соколског друштва у граду на Дрини, а централна манифестација одржаће се почетком септембра, када је планирана свечана Соколска академија, потврдио је председник овог друштва Благоја Андрић.

Ове године навршава се и 135 година откако је у Прагу, у Чешкој, 1863. године, основано прво соколско друштво, а, по речима митрополита дабробосанског Николаја, била је то својеврсна заједница младих оба пола, која се бавила културним, а посебно спортским активностима кроз лакоатлетске, тениске, веслачко-пливачке, зимске и друге спортове.

– Та соколска идеја се брзо ширила према словенском југу, да би 1891. године у Београду било формирано прво „Српско друштво за гимнастику и борење”, а прво гимнастичко друштво „Српски соко” у Вишеграду је формирано 1908. године, које је између два светска рата било највећа и најмасовнија организација у овом граду – подсећа Николај.

Према записима вишеградског хроничара Ђока Ражнатовића, соколско друштво у Вишеграду након Првог светског рата прераста у Омладинско гимнастичко друштво „Соко”, а од 1929. године делује као Југословенски „Соко” у склопу Ужичке соколске жупе.

„Друштво је своју активност развијало кроз више секција, а најмасовнија је била гимнастичка. Приређиване су разне гимнастичке и друге приредбе, а једном годишње организован је јавни гимнастички час”, записао је Ражнатовић.

Након вишедеценијског гашења, на подстицај митрополита дабробосанског Николаја у манастиру Добрун код Вишеграда 2004. године обновљен је рад соколског друштва. Данас Српско соколско друштво „Соко” у оквиру фолклорне, спортске, издавачке, драмске, рецитаторске, грађевинске и хуманитарне секције окупља око 400 чланова и представља окосницу културног и спортског живота Вишеграда.  

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.