Тупе оштрице

Била је ово занимљива недеља. Почело је серијом „Немањићи – рађање краљевине”, која је постигла велику гледаност, што је било и очекивано: публика воли домаће серије. Тако далека прошлост, средњи век, први је пут обрађивана у играном формату, а и РТС је нагласио да је ово најскупљи пројекат... Увек ће бити оних који ће рећи да међусобни разговор историјских личности тече или сувише декламаторски или, опет, да личи на савремени језик (иду на забаве, Вукана нервирају сви на двору, све услове морамо да испунимо...). Допринос родној равноправности је то када Стефан Немања препусти жени да посаветује Растка да се више посвети владарским, а мање религиозним стварима...

Пристојност налаже да видимо још епизода пре коначних оцена, али је питање свих питања зашто не идемо путем који су утабали они који имају већу ТВ продукцију и више новца. Они сниме пилот-епизоду и ако је она добра, по мишљењу оних који треба да „одреше  кесу”, стручњака и фокус групе, тада се прионе даљем писању сценарија и снимању. И зна се ко је креатор серије, ко писац сценарија, а ко пише дијалоге. И свако ради оно што најбоље зна...

Ипак смо ми срећна земља која нема великих брига кад је данима важна вест то да је Жика Николић, који је и после одласка у пензију имао уговор са РТС-ом и викендом уређивао и водио „Шареницу”, променио клупске боје и отишао на Пинк где ће се пред камерама појавити 3. марта.

Ревносни хроничари су забележили да је на потписивање уговора отишао са шампањцем и боцом ракије, купљеним у оближњој самопослузи. Домаћин из Јасиковице купује ракију у продавници?! РТС у међувремену разматра ко ће уместио Николића да води викенд емисије. Е, да сте на време припремали младе или средње генерације новинара водитеља, не бисте били у ситуацији да одлучујете о томе који ће од дежурних миљеника добити нови радни задатак. Сетите се некадашње редакције „Београдске хронике”: сваки дан у недељи је имао свог домаћин, а сваки од репортера је био способан да уђе у студио и води емисију...

И би „Беовизија”. Гледаоци су се ужелели музичких фестивала, било је много ефектних кореографија, али је утисак да је омаж некадашњим учесницима „Евросонга” одузео много времена и отупио такмичарску оштрицу. Водитељка Драгана Косјерина је била одлична, Бранко Веселиновић стандардно добар, али сам све време бринула да се Александру Стојановићу не помешају они папири, с којих је читао баш сваку реч и свако име.