Бандар брани боје Србије

Искусни риболовац, Старчевац Далибор Танев спрема ових дана свог европског бандара, упецаног у Дунаву. Но, неће ова слатководна риба ни у чорбу, нити на врелу тањирачу, већ у Салцбург на Европско првенство у препарирању које се одржава у последњој декади фебруара. Његов европски, а банатски примерак дугачак је само 26 центиметара, али је репрезентативно леп и шарен, па ће бити озбиљна конкуренција осталим искусним такмичарима.

– Моја презентација је динамична и смештена наравно у подводни амбијент. Ту је комад дрвета и машиница штапа за пецање, а бандар се шуња кроз мрежу корења и спрема за напад на пијавицу. Аутентична драматизација, довођење модела у једну од могућих ситуација изузетно је битна за пласман, јер добрих идеја је много међу искусним колегама из читаве Европе – започиње Далибор интересантну причу о такмичењу, али и тајнама необичног и ретког заната који се граничи са уметношћу.

Пипав посао

На самиту препаратора, прецизније таxидермиста – мајстора испуне животиња, птица, риба и дивљачи, међу четрдесетак земаља континента, први пут ће и Србија имати своје представнике. Њене боје браниће и искусни новосадски репаратор Небојша Стојановић који носи труп црвеног јелена, капиталца, са роговима распона 1,70 метара.

Далибор се више од пет година бави препарирањем и до сада је од пропадања сачувао преко 700 примерака. Најчешћи трофеј за чување је штука, тачније њена глава, али Далибор је обрађивао и акваријумске рибе, пирану, па и чељуст сиве ајкуле из Карипског мора, са Кубе...

– Пипав је то посао, захтева месеце рада и много стрпљења, а изузетно важна је припрема. Риба се најпре „одере”, очисти од остатака меса, а кожа третира потапањем у хемијски раствор. У међувремену риби „узмем меру” постављањем у жељени положај, исцртам га и правим макету од полиуретанске пене, враћам кожу која врло брзо губи природни пигмент. Како бих јој вратио аутентични колорит „досликавам” шару акрилним и пигментним бојама и угљеницима – објашњава нам домаћин у маленој, кућној радионици „затрпан” започетим моделима и разноразним помагалима у послу.

Тајне заната Далибор очигледно не крије, али такмичарски примерак који је радио чак осам месеци показује премијерно читаоцима „Магазина” тек након дужег наговарања. Скреће пажњу на филигранске детаље ока које је сликао четири дана.

Занат, уметност или хир

Српски двојац ће у Салцбургу имати прилику и за седмодневно усавршавање. То ће му свакако помоћи да удовољи и немалом броја пасионираних риболоваца који желе да успомену на богати улов што дуже сачувају. Имати препарирани трофеј некада је била привилегија имућних док су данас цене приступачније. „Преко”, каже Далибор високо се цени ручни рад, а илустрација је препарат рибе, дуге тек 15 центиметара, који је продат једној мултинационалној компанији за 50.000 евра!

Занат, уметност или хир? Од оних који сањању да изложе свог капиталца, до других који се противе оваквом „хвалисању”, препарирање је и предмет живих дискусија. Ловци и риболовци га обожавају, биолози хвале његову корист у настави, док борци за права животиња осуђују и оне који се баве препарирањем и оне који украшавају зидове таквим трофејима.