Згаришта ужареног лета

Ватра уме да буде повод и међудржавних спорења. Поводом оптужби да су пожари код Дубровника подметнути, "Слободна Далмација" је овог лета писала: "Стара добра национална нетрпељивост нагло је живнула на југу Далмације, у рукама младих вртлара из Жупе дубровачке који за овољетне пожаре у својем завичају окривљују Босну и Херцеговину. Односно, Србе из БиХ. Још точније: Републику Српску. Укратко: најближе Србе".
И у Србији, где је ове године забележено 258 пожара који су уништили 33.229 хектара шума, ватра је пренета на политички терен. Званичници, рецимо, нису одговорили на питање како су авиони пољопривредне авијација "Јат Ервејза" могли да помогну гашењу пожара у Грчкој, а нико се није сетио да их ангажује у спречавању стихије по нашој земљи.

Постаје очигледно је да су глобалне климатске промене и Србију ставиле на мапу земаља којима ватра прети лети, што је доскора био феномен углавном везан за приобаље Средоземља. Шуме постају велико извориште опасности, а мегапожари нова претећа стварност.

Расута од Калифорније до Пелопонеза, од Андалузије и Далмације до Таре и Куршумлије, згаришта ужареног лета тек су престала да тињају, а научници упозоравају да свету тек предстоји суочавање са мегапожарима.

Европска комисија саопштила је да од када се бележе подаци никада у јулу није изгорело толико шуме као током летошњег незапамћеног топлотног таласа који је погодио јужну Европу: ватра је опустошила више од 1,9 милиона хектара земље.

На аустралијском континенту, у држави Викторија, прошле године забележено је 200 пожара само у једном дану.

У САД су пре 20 година били ретки шумски пожари који су се ширили на простору већем од 5.000 хектара, док је током последње деценије забележено више од 200 пожара који су захватали десет пута већу површину. Онај који се 2002. десио у Орегону највише је допринео да се у терминологију усели нов појам: мегапожари. Они су прошле године по САД су уништили 9,6 милиона хектара земље обарајући рекорд из 2005. што је шести пут у деценији да пустошни биланс једне године буде надмашен већ следеће. Мегапожари данас су феномен који погађа Француску, Шпанију, Португалију, Канаду, Русију, Монголију, Индонезију, Јужну Африку, Бразил.

Улазак у нову, опасну еру у којој ће човек морати да пронађе нове начине супротстављања Прометејевом дару, експерти приписују суши, као последици глобалних климатских промена, али и погрешном односу према природи. Они критикују мораторијум који су "еколошки моралисти" завели на контролисано спаљивање шума, пре свега по националним парковима. То доводи до стварања огромне масе сасушеног лишћа, грања и четинарских иглица (30-40 тона по хектару), коју удар грома, људска непажња или пиромани лако претварају у буктињу.

Научници тврде да је пожаре могуће контролисати када они развијају снагу од око 2.500 киловата по метру ватреног фронта. Мегапожари, који настају спајањем више подручја захваћених ватром, развијају чак 100.000 киловата и зато их је готово немогуће сузбити. Њихови пламенови достижу висину од шест метара, генеришу температуру до 1.200 степени Целзијуса, па ватра формира сопствену климу и ветрове који, као приликом пожара код аустралијског главног града Камбере 2003, могу да изазову торнадо.

Разорна моћ оваквих пожара није само у ономе што у ватри нестане. Разнети пепео још дуго загађују изворе снабдевања водом, а дрвеће које се обнавља на подручјима опустошеним ватром узима много више влаге из атмосфере чиме смањује снабдевање тла водом у наредних 50 година.

Ватра, уз точак и новац, једно од три највећа цивилизацијска изума, може да има и друга "топлотна" дејства. Рецимо, политичка. Недавни пожари на Пелопонезу однели су 64 људска живота, уништили пола милиона хектара и нанели штету процењену на више од милијарду евра и одмах постали повод жестоке политичке расправе владајућих конзервативаца и опозиционих социјалиста и тема број један уочи парламентарних избора.

Слично је и у Хрватској, где је пожар на острву Корнат однео животе седморице ватрогасаца и такође ушао у жижу политичке расправе владе и опозиције.