Само Сампрас и Борг били млађи од Ђоковића

У спорту је то тако. Нечија крила буду поткресана таман што ојачају па се каријере већ у повоју претворе у Икаров лет. Други, међу којима је и Новак Ђоковић, узлете високо да би се одатле устремили на сами врх. Наш најбољи тенисер је синоћ први пут играо у финалу на једном од четири најугледнија турнира. У полуфиналу на Међународном првенству САД је оправдао улогу фаворита. Очекивало се да ће Шпанац Давид Ферер, који с његовог пута поплочаног високим претензијама уклонио земљака Рафаела Надала, да му пружи жешћи отпор и скупо прода кожу, али се Ђоковић није цењкао. Преслишао га је са 6:4, 6:4, 6:3 за само два часа и 14 минута. Тако је с 20 година и 110 дана постао најмлађи финалиста на њујоршком турниру за "грен-слем" у ери професионализма у тенису (од 1968) после легендарног Американца Пита Сампраса (19 г. 28 д.) и чувеног Швеђанина Бјерна Борга (20 г. 98 д.).

Сампрас је те 1990. и тријумфовао, савладавши земљака Андреа Агасија са 6:4, 6:3, 6:2 и освојивши први од 14 "грен-слем" трофеја, по чему је рекордер, и први од пет у Њујорку чији је и најмлађи победник. Борг је те 1976, поклекао пред домаћом легендом Џимијем Конорсом, а још три пута му се није посрећило да у збирку од шест титула на "Ролан Гаросу" и пет и то узастопних с Вимблдона унесе и трофеј из Њујорка. Још једном је изгубио од Конорса и два пута од Џона Мекинроа.  

Ђоковић се у мечу за трофеј намерио на великог Федерера који је и у полуфиналу против најбољег руског играча Николаја Давиденка показао да је с њим тешко играти на три добијена сета – 7:5, 6:1, 7:5. Ни једна победа у тенису данас није толико вредна него када се на плећа положи швајцарски ас, једна од највеличанственијих спортских личности свих времена. Ђоковић га је савладао у последњем међусобном окршају, у финалу на турниру из мастерс серије у Монтреалу (6:3, 2:6, 6:3). Победе у четири претходна дуела су били мали кораци за првог "рекета" света. Наш тенисер је губио, али је чинио крупне кораке. Федерер га све чешће узима у уста. Ко на брду и мало стоји, више види него онај под брдом, а Швајцарац би само из лоше намере могао да зажмури на успехе играча којег виде као његовог наследника на светском престолу.

– Ђоковић је ове године изузетно напредовао. Импресиониран сам његовим резултатима. У његовим годинама ја нисам имао такве успехе, – признао је Федерер у предвечерје окршаја с нашим тенисером у Њујорку. – Први пут је ушао у финале на највећим турнирима. То је, несумњиво, лепа прилика и огромно искуство за њега.

Нашег најбољег тенисера је посебно ободрило то што је против Ферера извојевао победу у три сета. Храбрио је себе и за дуел с Федерером.

– Сматрам да сам спреман за финале. Тако и треба да размишљам, јер ако изађем Федереру на мегдан не верујући у себе, онда ми се не пише добро. Идем пред њега да одиграм најбоље што могу и да га победим, – вели Ђоковић. – Увек сам маштао о победи на неком од турнира за "грен-слем". Највише бих волео да се то догоди на Вимблдону зато што је то такмичење с најдужом традицијом и што ме је и подстакло да играм тенис када сам видео Сампраса с вимблдонским трофејем. То се подудара с мојим животним циљем да будем најбољи тенисер на свету.