Веб-дизајнер и клауд-сервисер занимања будућности

Наводећи последње анализе Светског економског форума, Штукер је истакао да годишње нестане 15 одсто послова, а да у исто време у просеку настане хиљаде нових занимања. Због тога је већ сад важно размишљати о образовању за будуће послове.

„Истраживања која су рађена на примеру Швајцарске, а која се лако могу применити и на другим тржиштима, показују да је 56,3 одсто људи старости од 25 до 39 година променило посао у најмање последње три године, чиме се може закључити да је традиционална потреба за сталним запослењем на једном радном месту замењена потребом за константним учењем. Ипак, многи послови, које ћемо обављати у будућности, данас не постоје. Упркос томе 78,6 одсто светске популације млађе од 30 година сматра да технологија не уништава, већ да креира могућности за запослење, али је питање јесу ли старији људи мало више скептични када су у питању радне позиције”, истакао је Штукер, који сматра да свако ко данас тражи посао треба што раније да учврсти своје вештине.

Савремено радно окружење он описује као макар делом дигитализовано и често са флексибилним радним временом и задацима. Такође, он наводи да ће у будућности бити све уобичајеније да људи обављају више послова одједном што ће утицати на развој такозване „гиг економије” која подразумева да ће људи све чешће зарађивати као фриленсери, али и тргујући путем платформи као што су „Купујем-продајем”, „Убер”, „Ербнб” или „Етси”.

„Да би се снашао у таквом радном окружењу, човек ће морати додатно да развије оне способности које га чине различитим од машина. Ту се пре свега мисли на могућност човека да у мноштву информација разликује лажне и истините, што се назива филтрирањем информација и систематским размишљањем. Такође, свако ће морати да ради на развоју социјалне интелигенције како би могао што ефикасније да ради у тиму”, објаснио је Штукер.

Иако је питање да ли нове технологије негативно или позитивно утичу на послове постало све чешћа тема за дискусију између оних који данас траже посао и њихових родитеља, баба и деда, млади су, ипак, са правом оптимистични.

„Тренутна технолошка револуција не би требало да постане борба између људи и компјутерских алгоритама, већ прилика да човек спозна свој потпуни потенцијал. Алгоритми су, на пример у предности кад говоримо о препознавању слика и ту могу бити препознати и као помоћ и као претња. Људи са 97,5 одсто успеха препознају исти лик на две различите фотографије, док алгоритам тачно повезује 99,7 одсто слика, а када га тренирамо он то чини и са 100 одсто успешности. То је можда лоша вест за људе који раде сигурносне промене на аеродромима, али је дефинитивно добра за рану дијагностику и третман медицинских обољења која се показују на рендгену”, закључио је Штукер.

Директор компаније „Нордеус” Бранко Милутиновић оценио је за Телевизију Н1 да се свет налази у периоду још једне, дигиталне револуције која са собом доноси нову прерасподелу богатства. Србија има шансу и мора да се потруди да из те револуције изађе што богатија. То, како каже, мора да подразумева образовање, промену свести код људи и промену легислативе.

– Ми се налазимо у периоду развоја човечанства када ће технологија највише променити свет. Та промена се већ дешава, ми смо у њој, па можда не примећујемо да се она дешава, али ево данас је интернет незаобилазан део сваке професије, паметни телефони такође – рекао је Милутиновић додајући да ће за неких 15 година 50 одсто постојећих занимања нестати.

– Верујем у то, јер се врло кредибилне институције баве тиме, јер то јесте проблем наше врсте. А и то што сам у току ме уверава да је то неизбежно. Оно што бих могао да додам јесте да ће још више занимања бити креирано. Њих ће неко радити. Мени се чини да је технологија, ако гледамо историјски, увек радила у нашем интересу и омогућила нам бољи живот. Нема разлога да се плашимо да ће сада то да поквари – рекао је Милутиновић.