Путиново оружје

После чувеног говора на безбедносној конференцији у Минхену 2007. године, када је поручио Западу – „свет није само ваш”, најновији говор Владимира Путина опет је уздрмао – Запад. Председник Русије најавио је целу палету најновијих руских стратешких борбених система, од којих, по свему судећи, Запад и нема одбрану. Зашто је Путин управо сада то објавио?

Наравно, то је речено и у контексту предстојећих председничких избора у Русији, које Путин сигурно добија, али и као упозорење Америци да су ствари већ отишле предалеко када је у питању стрпљивост и толеранција Русије. Јер, НАТО све више гомила трупе и оружје на руским границама, пет америчких крстарица и 40 разарача са крстарећим ракетама стално су на ивици територијалних вода Русије, амерички авиони патролирају водама Црног и Балтичког мора, што све није било ни у најкритичнијим фазама хладног рата. На звецкање оружјем на границама Русије Москва је морала да одговори упозорењем чиме све располаже, тако да Путинов говор можемо посматрати и као превентивно упозорење милитантним авантуристима у Вашингтону. Заправо, све је кренуло америчким једностраним повлачењем из споразума о АБМ из 1972. године. Тај споразум САД и СССР-а главни је стуб свих каснијих споразума о смањивању стратешког нуклеарног оружја, типа СТАРТ. Рушећи споразум о антибалистичкој одбрани, АБМ из 1972, Американци су кренули са новом трком у наоружању и Москва је најавила да ће одговорити асиметрично. Постављањем ракета у Пољској и у Румунији, Вашингтон је довео Москву у ситуацију да скоро и нема времена да предузме нуклеарни одговор на амерички први удар.    

Замислимо могућу ситуацију: два је сата ујутро у Москви. Председник Владимир Путин мирно спава негде у Подмосковљу. Но, изненада његови саветници морају да га пробуде, јер су руски извиђачки сателити сигнализирали лансирање једне америчке ракете из базе у Румунији. Руски систем стратешког нуклеарног одговора, тзв. Мртва рука Генералштаба у специјалној команди стратешких нуклеарних снага у комплексу на дубини од 300 метара испод земље североисточно од Москве већ је у стању аутоматске узбуне највишег приоритета. Електронска и контролна мрежа „Казбек” добила је информације од оператера на радару и сензорског система са специјалног терминала „Крокуса”, све је прослеђено систему „Кавказ” који обједињује радио-мрежу, релеје и извиђачке сателите и чини језгро руске стратешке команде и контроле.

Дежурни руски генерал у тренутку закључује да је циљ лансирања само једне америчке ракете из базе у Румунији заправо покушај да се само једном нуклеарном експлозијом на одређеној висини створи такав електромагнетни ефекат који би избацио из употребе целокупан руски командни и комуникациони систем, као неопходна увертира за масован амерички стратешки нуклеарни удар по циљевима у Русији.

Председник Путин има само неколико минута за размишљање и одлуку: је ли америчка ракета испаљена из Румуније заиста носач електромагнетног удара који би обезглавио руску команду за атомски рат, је ли реч о техничкој грешци на руским сателитима и сензорима у свемиру, радарима на копну, можда је то случајно лансирање, да ли је из Вашингтона дошла нека обавест о тој ракети, могућа најава њеног испаљивања, да се та обавест није негде загубила, какво је стање америчко-руских односа у последњих неколико дана...

Руски нуклеарни одговор, или удар, мора бити потврђен са три места: председник Путин, министар одбране генерал Шојгу и начелник Генералштаба генерал Герасимов. Сва тројица имају црне кофере с уређајима за одобрење употребе нуклеарних снага. Како у неколико минута координисати ставове тројице најодговорнијих људи Русије за случај атомског рата? Јер, у случају да је америчка ракета испаљена са територије САД – имају од 25 до 30 минута времена, ако је лансирана са атомске подморнице у Пацифику – од 12 до 18 минута зависно од локације подморнице, али ако ракета полеће из Румуније – времена за размишљање о чему се ради скоро да и нема.

Владимир Путин  је у свом говору споменуо стратешку интерконтиненталну ракету типа „сармат”, неограниченог домета и са кратком активном фазом лета. „Сармат”, која треба за замени ракете СС-18 и „топољ”, носи од осам до 15 независно усмерених бојевих глава од по 150 килотона. Ту је и нова ракета ваздух–земља типа „кинжал” која лети десет пута брже од звука, маневрише током лета и пробија све системе ПВО и ПРО. Може да носи и атомску бојеву главу. Ракетни систем „авангард” је интерконтинентални пројектил хиперсоничне брзине, који маневрише у свим слојевима атмосфере и пробија сваку ПВО и ПРО.

Ипак, технолошки је свакако најзанимљивији крстарећи ракетни систем неограниченог домета, који покреће мали мотор на атомски погон. Та крстареће ракета управо захваљујући таквом мотору има неограничени домет, има ниску путању лета, мења трајекторију, носи атомску бојеву главу и по свему је најопасније стратешко оружје на почетку 21. века. На атомски је погон и подводни дрон неограниченог домета, са ниским нивоом буке, малих је димензија, може да маневрише и носи атомску, или хидрогенску бојеву главу. Ниједна земља у свету није направила ракету која има атомски погон, још мање подводни дрон на атомски погон. То је фантастичан успех руске науке и о томе би Запад морао да размишља.