Пешчана краљица
Родитељи су је као малу прозвали „елементарном непогодом” и „турбо” дететом. Није могла да се скраси, ни у кући ни по зрењанинским сокацима, а показивала је велику срчаност и жељу да се надмеће у било чему с вршњацима. Срећна околност је што ју је веома рано „напао” атлетски вирус, пренесен генима мајке Весне, која је у тадашњој Југославији била једна од најперспективнијих спринтерки. Тако је допала у руке маминог учитеља Јанија Хајдуа, који је недуго потом срећно ускликнуо – „бинго”, ова мала ће дрмати светом!
Ивана Шпановић (27) је данас уз помоћ тренера Горана Обрадовића владарка глобуса у скоку удаљ, с Новаком Ђоковићем јединствени и непроцењиви драгуљ српског спорта. Тешко је у мало редака набројати све медаље, победе и признања од 2007. године, када је на Светском првенству за млађе јуниорке у Острави освојила сребрно одличје, даљином од 6,41 метра. Поноси се наша атлетика једином светском рекордерком Вером Николић, која је на лондонском „Кристал паласу” 1968. постала најбржа жена на 800 метара (2:00,5), европским рекордером у скоку удаљ Ненадом Стекићем (8,45 м) и небеским летачем увис Драгутином Топићем (светски јуниорски рекордер – 2,37), али без конкуренције на атлетском престолу се налази пешчана краљице Ивана.
Медаље је освајала на свим највећим такмичењима. Актуелна је европска првакиња и у дворани и на отвореном, вицешампионка света под кровом и два пута трећа на отвореном, бронзана с Олимпијских игара у Рију, уз два тријумфа у престижној дијамантској лиги. Власник је трећег најбољег резултата у историји у затвореном, са 7,24 м, испред ње су само легендарне Немица Хајке Дрекслер (7,37 из 1988) и Рускиња Галина Чистјакова (7,30, из 1989). Донела је нашој атлетици два једина светска одличја, а олимпијско после равно 60 година (Фрањо Михалић 1956).
Прошле године у Лондону задесио ју је највећи пех. Имала је шампионски скок, али највеће славље у неописиву тугу претворио јој је стартни број који се поцепао и оставио траг у песку за „дрвену” медаљу, четврто место... „Олуја је тамо горе где нас није пуно било.” Ово је цитат једне од Иваниних тетоважа, који уз наслов омиљене књиге – „Видимо се на врху” – показује њену непоколебљивост, чврстину и тајну успеха. „Победити себе”, мото је који је води у животу, а када је адреналин „спуца” ван јаме с песком, седне за волан болида „формуле 1” или се провоза хеликоптером.
Пред Иваном Шпановић је још један велики изазов. Вечерас у Бирмингему скаче за прво светско злато у дворани, а своју невероватну атлетску причу жели да заокружи најсјајнијим одличјима и на отвореном, као и олимпијским играма. Тако то ради двострука најбоља атлетичарка Балкана, два пута најбољи спортиста Србије у избору Олимпијског комитета, носилац Мајске награде и Ордена Карађорђеве звезде...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
