Атомијум, пола века касније

Од нашег сталног дописника

 Брисел 19. априла – У Бриселу се десeтинама манифестација са носталгијом обележава 50 година од отварања сајамске изложбе „Експо 1958” и изградње чувеног „Атомијума”. Данас, пола века касније, док тек понека ђачка екскурзија или средовечни пар промиче испод блештавих кугли некада гламурозне грађевине у суботње пре подне, тешко је замислити да је пре пола века милион знатижељника у истом дану обишло ово место, дивећи се симболу новог атомског доба. Укупно 41,5 милиона посетилаца за шест месеци, колико је трајао „Експо”, што је било пет пута више од тадашње белгијске популације. Памти се да су међу гостима били Двајт Ајзенхауер, тадашњи амерички председник, Волт Дизни, Одри Хепберн и Софија Лорен.

У недељи прославе јубилеја, посетиоци имају прилику да погледају наменски филм из 1958. године и стотине, углавном црно белих фотографија које сведоче о до тада незапамћеном спектаклу у Бриселу.

Манифестацију је тог давног 17. априла, док су небо над Хејселом парали војни авиони, отворио краљ Бодуен, висок и стидљив, како га описују његови сународници, речима: „Циљ овог светског сајма је да допринесе стварању атмосфере мира и разумевања.”

Белгијски, као и многи европски медији, ових дана сетно подсећају да је тих „златних педесетих” свет био млад и пун оптимизма, а да се на будућност гледало са вером у боље. Белгија је по снази била 10. светска сила, имала је колоније са богатим минералним ресурсима и желела је да покаже остатку планете шта је све у стању да учини.

Атомијум, који је пројектовао тада тридесетседмогодишњи Андре Ватеркејн, репрезентативац Белгије у хокеју на две олимпијаде, био је најсветлији пример обнове у послератној ери, а градило се на све стране. Брисел је од, такорећи европске провинције, током педесетих година постајао модеран милионски град, будућа престоница Старог континента. Започета је изградња нових насеља, брзих саобраћајница, метроа и новог аеродрома у Завентему.

На изложби 1958. године у Бриселу приказана је прва телевизија у боји, а са „кока-колом” је стигао нови укус који су многи посетиоци први пут пробали. Била је то још једна прилика за хладноратовску пропагандну борбу. Док су Совјети са поносом представљали свој „Спутњик”, а Американци своје бучне „Ај-Би-Ем” компјутере, Белгијанци су имали прилику да свету покажу архитектонско чудо, 165 милијарди пута увећану макету атома метала.

Изложбени простор био је смештен у 80 хала, од којих су трећину заузели домаћини, представљајући сопствено (колонијално) богатство. Драгуље, угаљ, алуминијум, дрво, керамику, железничке шине, сир, чоколаду, дуван, дијаманте, као и опрему за баште, пецање, лов и посебне павиљоне који су представљали Белгијски Конго и Руанду.

Када је у октобру, пре пола века, изложба затворена, многи изложбени павиљони и експонати заувек су напустили Брисел. Мост из немачког павиљона завршио је у Зоолошком врту у Дуизбургу, павиљон „Златна обала” постао је диско клуб у Вилеброку код Анверпена, док је шпански изложбени простор претворен у Мадридску уметничку галерију.     

Данас, Атомијум са својих девет кугли, смештен на крајњој периферији града изгледа више гротескно него гламурозно. Више као симбол изневерених снова наивног човека, него потврда да се прижељкивани прогрес заиста догодио. Без обзира на то, грађевина је темељно обновљена 2003. године, па њене лопте и даље блеште заслепљујућим сјајем, када је сунчан дан. Али таквих дана у Бриселу је веома мало.