Договор у Скопљу или контрамере Београда
Уколико на састанку у Скопљу у среду не буде пронађено решење спора са извозом брашна, Србија ће одмах почети да примењује контрамере према Македонији, изјавио је Расим Љајић, министар трговине. Он је рекао да више не можемо да чекамо, а осим куповине времена, са њихове стране до сада нисмо видели никакву спремност за решавање проблема. Љајић је потврдио да ће се у главном граду Македоније састати са министром пољопривреде Љупчом Николовским.
„Ако договор не буде постигнут, то ће бити крај даљих преговора, а одмах након тог састанка Београд ће почети да примењује унапред припремљен сет мера који је најављен свим ресорним службама”, категоричан је министар трговине. Како „Политика” сазнаје, то у пракси значи појачану граничну фитосанитарну и ветеринарску контролу за све производе који се увозе из Македоније. Мада постоји могућност и да буде „циљана” одређена врста робе, на пример пољопривредни и други кварљиви производи.
Колико је „афера брашно” постала озбиљна, говори и то да јесастанку Комитета за пољопривреду и безбедност хране Македоније, сазваном како би се пронашло решење, председавао премијер Зоран Заев, преноси Танјуг. С друге стране, постоји притисак лобија произвођача да се настави са рестриктивним мерама.
Македонски медији преносе да је регионално Удружење пољопривредника „Клас” затражило од македонских власти да објаве имена увозника брашна и да се на граници настави са додатном контролом брашна и пшенице, одакле год да долазе, јер то угрожава њихову производњу. Љајић каже да је ситуација „врло проста” и да је македонски „млинарски лоби” главни кривац за тренутно стање на релацији Београд–Скопље.
– Три велика млинара имају огроман утицај на све владе у Македонији, успевајући да притиском издејствују увођење оваквих баријера све док они не продају своје брашно – каже министар и објашњава да ова суседна држава свакако мора да увози брашно из других земаља јер га нема довољно из сопствене производње.
У последњих седам година Македонија је 13 пута разним ванцаринским баријерама покушала да успори увоз брашна из Србије, због чега домаћи произвођачи месечно губе око 200.000 евра. Актуелни спор настао је када су власти у Македонији пре две недеље одлучиле да се брашно из Србије убудуће шаље у Македонију без македонских маркица, које се добијају тек након фитосанитарног прегледа, што, како кажу извозници, у пракси може да потраје и месец дана. По образложењу македонске стране, главни аргумент за увођење те мере јесте спречавање шверца, јер се, наводно, део брашна након увоза директно дистрибуирао малим пекарама, што они нису могли да контролишу. Македонцима је предложено да ми контролишемо маркице овде, они тамо, и да наше инспекције сарађују и размењују информације, што није прихваћено, а изостао је и адекватан контрапредлог.
Робна размена између Србије и Македоније расте и прошле године износила је 767 милиона евра. Српски извоз неупоредиво је већи, тако да смо на то тржиште извезли робу вредности 559,6 милиона евра. Прошле године Србија је у Македонију извезла највише отпадака од челика и гвожђа, електричне енергије, цигарета, сунцокретовог уља, пшенице, кукуруза… Извоз брашна вредео је око 7,7 милиона евра. Из Македоније смо највише увозили лим, цеви за индустрију, али и лекове, грожђе и парадајз…
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
