Већински пакет РТБ-а „Бор” за 350 милиона долара

Наводећи „Железару” као пример успешне приватизације, подсетио је да је држава за смедеревску челичану раније издвајала око 110 милиона евра сваке године за покривање губитака, док сада позитивно послује.

Навео је да је физичка производња у „Железари” повећана за 44 одсто, као и приход од продаје за 77 одсто. „Добар део је и од раста цене челика, а и инвестиције су за скоро пет пута повећане у односу на период када је Србија била власник. Започели су и инвестициони циклус.”

Тривунац је рекао да је за добар део државних предузећа приватизација „нужно зло, јер нема другог излаза”.

Од 556 државних предузећа њих око сто још чека да промени власника, мада већину очекује стечај. Очигледно је да реструктурирање ових фирми не иде тако брзо као што је очекивано, али је чињеница да су помаци направљени.

Милун Тривунац је изнео податак да је на та предузећа од 2002. до 2013. године потрошено 923 милиона евра, а у последње четири године директна давања износе око 50 милиона евра.

„Многа од тих предузећа већ су у стечају, нека су спровела Унапред припремљени план реорганизације, али ’Железару’ најчешће наводимо као пример добре приватизације”, рекао је Тривунац.

Тендер за стратешког партнера за РТБ „Бор” биће расписан најкасније у мају или јуну, најавио је јуче министар рударства и енергетике Александар Антић и рекао да би у току ове године могао да буде изaбран стратешки партнер, који ће морати да обезбеди око 300 милиона долара инвестиција. За РТБ „Бор” су према његовим речима заинтересоване велике кинеске, руске и канадске компаније, које већ месецима прате пословање рударско-топионичарског басена. РТБ је у добром стању и релативно је консолидован „са две ноге на земљи”, рекао је министар.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, слаже се да су „Железара” и „Галеника” светли примери, али ако се посматра број запослених у преосталим предузећима која још чекају купце, јасно је да се реструктурирање спроводи мање успешно.

„Не мора ништа страшно да се деси ако предузеће оде у стечај. То се види на примерима ИМТ-а, ИМР-а, Фабрике вагона из Краљева. Извесно је да за многе неће бити заинтересованих приватних инвеститора. Основна порука је политика свођења чистих рачуна”, рекао је Вучковић.

Стивен Ндегва, шеф канцеларије Светске банке у Београду, сматра да се процес реформи мора убрзати. Објашњавајући зашто је добро да буде завршено реструктурирање и какве користи од тога има, навео је да су „Железнице Србије” уштеделе 30 милиона евра, док је ЕПС наплату повећао на 87 одсто, уместо некадашњих 50 одсто.

Он је рекао да је ЕПС на добром путу реорганизације, као и да је предвиђено да до краја 2019. из те компаније оде укупно 5.000 радника.

Али, ово јавно предузеће, према његовим речима, и даље има вишак запослених, иако је из тог предузећа већ отишло 3.500 радника. „Промене иду у правом правцу, али морамо да убрзамо цео тај процес. На пример, тарифе ЕПС-а сада су боље дефинисане, али и даље нису на нивоу тарифа у ЕУ”, казао је он. Наводи да треба још порадити на изласку компанија на берзу, као и да је ЕПС кључни играч у српској привреди. „Ту можемо најбоље да демонстрирамо шта може да се уради и које су потешкоће, али и да се на ЕПС-у може видети позитиван утицај ако се све уради добро. Не можемо још рећи да је, кад је о ЕПС-у реч, чаша потпуно пуна, али крећемо се у добром правцу”, истакао је Ндегва.

„Свиђа ми се то што је председник Србије рекао да можемо да се винемо као ракета у свемир, али морамо бити ефикаснији да бисмо то и остварили. Ето, то су све бенефити реформи, оне су на почетку болне, али дугорочно доносе велику корист”, нагласио је Ндегва.

Татјана Павловић, финансијска директорка ЕПС-а, рекла је да је то предузеће прошлу годину завршило у плусу од шест милијарди динара.

„Електропривреда Србије” покренула је велике инвестиције и на крају процеса реформи 2020. године том предузећу биће потребно још производних радника”, рекла је она. У ЕПС-у тренутно има око 29.000 запослених. Павловићева истиче да је смањивање броја запослених болна тема и да је предвиђено да ЕПС од 2014. до 2020. смањи број запослених за 5.000, што је око 15 одсто. „Број смо до сада смањили за око 3.000, прецизније 2.947, и то највећим делом кроз стимулативне отпремнине. Поставља се питање да ли ће ЕПС 2020. имати довољан број радника, пошто је обим посла јако велики. Ми смо највеће енергетско предузеће у Србији, али и на Балкану”, нагласила је она.

Упитан које је предузеће највише одмакло у спровођењу реформи Владимир Вучковић је одговорио да су то „Железнице Србије”, те да је у том предузећу за две године број запослених смањен за 30 одсто, а маса зарада за 20 одсто.

„’Железнице Србије’ су најпозитивнији пример. Заиста се ту највише виде спроведене реформе у финансијским извештајима. Сигурно да има проблема, али су похвале вредни резултати. Број запослених је смањен за 30 одсто, маса зарада је пала за 20 одсто, затворили су 1.000 километара пруге или око 12 одсто свих пруга. Нису се чули велики отпори, а око 3.000 људи отишло је из тог предузећа”, навео је Вучковић.

„Србијагас”, према његовим речима, има боље резултате који нису загарантовани на дужи рок, јер су били повољни односи цена импута и готових производа. Такође, за ЕПС каже да има добре резултате, али је то делом „пало с неба”, јер је у последње две године цена струје повећана за 11 одсто, а број запослених смањен за 10 одсто, али да се очекивала боља слика него што се може видети у финансијском извештају.