Више знања мање нежељених трудноћа
Зрењанин – Град има лошу демографску слику, што је карактеристика целе земље. Изражена је још једна појава – велики број малолетничких трудноћа. С обзиром на околности и старосну доб жена које је то задесило већина њих се одлучује на абортус, па се трудноћа, иначе појава којој би се требало радовати, негативно одражава на ову популацију. Свесни последица нежељене трудноће по младе и њихово окружење у Зрењанину, при овдашњем Дому здравља „Др Бошко Вребалов”, још 2003. основано је посебно саветовалиште за младе.
Оно је настало у оквиру пројекта „Заштита репродуктивног здравља младих” Института за здравствену заштиту мајке и детета, Републичког центра за планирање породице и Уницефа, а уз подршку Министарства здравља. Саветовалиште ради у засебном простору, а организационо припада школском диспанзеру.
У саветовалишту ради мултидисциплинарни тим састављен од педијатара, гинеколога, психолога и медицинских сестара.
Начелник Службе за заштиту жене дома здравља др Драган Илић наглашава да је током прошле године 21 породиља била млађа од 18 година. То говори да наша знања о репродукцији нису велика, да постоје и даље табу теме и да смо у овим случајевима заказали.
– Девојчице данас, за разлику од њихових предака, раније улазе у пубертет, углавном око девете и десете године, због боље исхране и бољих услова живота. Прва менструација настаје већ после 11. године. Она је углавном нередовна, а после 13, односно 14. године менструални циклуси постају редовни. У таквим околностима, у случају раног незаштићеног сексуалног односа, девојчице врло лако могу да затрудне, објашњава зрењанински лекар.
Према његовим речима комплетно сазревање хормонског, коштано-зглобног система, нарочито карлице, унутрашњих и спољашњих полних органа девојака, као и њихова емоционална и психолошка зрелост завршава се у просеку тек у првим годинама пунолетства. Зато малолетничка трудноћа спада у високоризичне и представља велики психофизички стрес за незрели организам.
Проблем за прекид таквих трудноћа је и то што се оне углавном касно дијагностикују, од 10-14 недеље гестације, када је ризик од прекида и компликација велики. Зрењанин бележи негативан природни прираштај, јер је број новорођених око осам на хиљаду становника, а број умрлих око 12. Међутим прерано остајање у другом стању не доприноси побољшању наталитета. У деведесет одсто малолетничких трудноћа младе жене се одлучују за прекид трудноће. Оне малолетнице које реше да задрже трудноћу обично су у брачној или ванбрачној заједници лошег материјалног стања, што представља додатни социјални проблем.
Нежељене трудноће, напомиње др Драган Илић, последица су лоше информисаности адолесцената о репродуктивном здрављу и превенцији. Млади су изложени огромном некритичном притиску медија, укључујући интернет и друштвене мреже. У јавности се све више негује култ физичке лепоте и сексуалности, али се врло мало пажње посвећује превенцији и очувању репродуктивног здравља. Зато је драгоцена зрењанинска пракса да у Саветовалишту за младе адолесценткиње непосредно од стручних особа добију све неопходне информације о могућим начинима контрацепције, као и превенцији сексуално преносивих болести. Кроз овакав начин едукације која се одвија по устаљеном распореду целе године пролазе сви ученици средњих, па и завршних разреда основних школа.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
