Поплава смећа – горући проблем

И док се ради рекултивација депоније са циљем да се она потпуно санира, истовремено, пожаревачко смеће и даље се одлаже на овој локацији јер питање регионалне депоније тринаест година стоји отворено. Од 2005. планира се заједничка депонија за Смедерево, Пожаревац, Велико Градиште, Голубац и Ковин, а локација Сегда – Јелен До код Смедерева предвиђена је стратегијом за управљање отпадом од 2010. до 2019. године. Та идеја до данас није одбачена, али реализација тапка у месту јер је, тврде надлежни, запело код имовинскоправних проблема око земљишта. И у Смедереву и у Пожаревцу тврде да се ради на решавању ситуације, те да је и једнима и другима ово питање међу приоритетима.

„Реч је о комплексном пројекту за чију реализацију је потребно од три до пет година. Ако се у догледно време окончају проблеми око имовине, наставићемо са тим пројектом јер имамо хитну потребу да решимо питање депоновања смећа”, каже Драган Ћурчија.

Док се чека решење, године пролазе, а закони се мењају. У међувремену, стигла су и нова правила која додатно компликују удруживање градова и општина у изградњи регионалних депонија. Закон и даље предвиђа да две или више локалних самоуправа могу да формирају регион за управљање отпадом и тај споразум је основ за прављење регионалне депоније, али је зато цензус који предвиђа број становника, са 200.000 повећан на 250.000.

„Сада постоји и могућност да две јединице локалне самоуправе направе регионалну депонију уз претходну студију оправданости на коју сагласност даје ресорно министарство. Свакако, Пожаревац до идуће године мора да нађе решење. Или ће то бити депонија у Смедереву или ћемо са неком од суседних општина, попут Великог Градишта или Малог Црнића, направити заједничку депонију на основу студије оправданости”,  објашњава Ћурчија.

До тада, међутим, није јасно како ће бити окончана рекултивација која подразумева и затварање депоније Јеремијино поље, ако се смеће и даље одлаже на тој локацији.

Градска управа је за потребе одлагања отпада не неку депонију ван Пожаревца расписала јавну набавку за прикупљање и одвожење смећа ван града, изградњу трансфер-станица и рециклажних дворишта и чишћење нелегалних депонија, али није пристигла ниједна прихватљива понуда. У ове сврхе град је определио 78 милиона динара, али проблем није решен.

Истовремено, питање утицаја постојеће депоније на околне обрадиве површине, по свему судећи, у другом је плану. Пољопривредницима је скупо да сами плаћају анализе земљишта, а у Пожаревцу не постоји радно место инспектора за земљиште. Праћење утицаја депоније на околне оранице није у надлежности ни Министарства пољопривреде, а ни Министарства за заштиту животне средине.

„Два пута годишње се контролише квалитет биогаса на депонији и квалитет отпадних вода, то смо дужни по закону. До сада није било енормних одскакања од дозвољених вредности”, тврди Ћурчија.

Села пуна дивљих депонија

И у 26 пожаревачких села ситуација са смећем је алармантна. Организованог одвожења смећа из сеоских средина нема, па се сав отпад лагерује на дивљим депонијама. Град планира да се „ухвати у коштац” и са овим комуналним проблемом.

„Морамо да кренемо у чишћење и санацију тих дивљих депонија. За месец дана креће управљање катастра дивљих депонија што подразумева утврђивање катастарских парцела на којима се оне налазе, њихове величине, процену количине смећа, потребну механизацију, цену коштања и других параметара”, каже помоћник градоначелника Пожаревца задужен за заштиту животне средине.