Трамп уноси оружје у учионице

Министарка ће бити задужена за спровођење Трамповог плана који подразумева да ће влада наоружати и обучити наставнике и друге запослене који на то пристану. Администрација ће покушати и да војне ветеране и пензионисане полицајце подстакне да се запосле у образовним институцијама не би ли се супротставили нападачима попут оног са Флориде. Председник је предложио и да се потенцијални купци строже контролишу, посебно кад је реч о њиховом менталном здрављу и историји насилничког понашања. Бела кућа охрабрила је савезне државе да донесу законе о одузимању оружја власницима за које се утврди да су опасност по себе и друге. Министар правде Џеф Сешонс преложио је и забрану направа које полуаутоматско оружје претварају у аутоматско, каквим се може побити више људи.

Противници слободног наоружавања и поједине демократе критиковали су председника, тврдећи да његова реформа не задире довољно дубоко. Највеће удружење америчких професора успротивило се идеји да се просветним радницима ставе пушке у шаке, оценивши да се тако не штите животи ђака. У НРА, удружењу власника и произвођача оружја, задовољни су јер је Трамп предложио оно за шта се и они залажу – арсенал у школама, а није дирао у старосну границу купаца. То је моћна лобистичка група која улаже стотине милиона долара у кампање политичара, посебно републиканаца, и која је само Трамповој кампањи пре две године донирала око 30 милиона долара. Због њиховог притиска, опстају закони који омогућавају слободну продају оружја цивилима, уз минимална ограничења.

Американцима је право на поседовање оружја загарантовано уставом, због чега су им загарантоване и друге ствари које иду с тим, попут тога да живе у земљи са највећим бројем страдалих у масовним убиствима. У просеку се сваког дана пријави једна масовна пуцњава (тако се третирају напади ватреним оружјем на макар четворо људи). Стручњаци су у бројним истраживањима повезали не само масовне пуцњаве, већ и огроман број самоубистава и убистава у породичном насиљу или криминалним обрачунима, са лаким долажењем до оружја. Иако Американци чине 4,4 одсто светске популације, поседују половину светског оружја у рукама цивила, показују подаци „Гардијана”. Од свих развијених држава, Америка је земља са највећим бројем убистава – 16 пута више него Немачка.

Од 2012, када је у школи у Конектикату убијено 20 деце и шесторо одраслих, што је тадашњем председнику Бараку Обами натерало сузе на очи пред камерама, у САД је у таквим масовним пуцњавама убијено 1.800 људи. Показало се да је број жртава ватреног оружја, укључујући полицајце на задатку, највећи управо у оним америчким државама које су највише наоружане. Укупан број настрадалих од ватреног оружја сваке године нарасте на око 39.000. Иако криминал постоји и другде, он је у САД често насилнији него у Европи – пљачке у Њујорку остављају 54 пута више рањених и убијених него пљачке у Лондону.

 И поред тога што велики број грађана верује да су исламски екстремисти највећи безбедносни изазов за САД, подаци показују да неупоредиво већи број Американаца страда у политички немотивисаним пуцњавама него у нападима терориста. Како је пренео Си-Ен-Ен, од 2001. до 2014. око 3.400 Американаца настрадало је у терористичким нападима, укључујући ударе у иностранству и 11. септембар, када је живот изгубило око 3.000 људи. Истовремено, из ватреног оружја убијено је 440.000 грађана.

На сајту „Вокса” подсећају да већина становника није за то да се оружје стави изван закона, али да подржава извесне мере контроле, попут забране за особе са менталним проблемима и стварања федералне базе података о арсеналу продатом цивилима.