У кавез, па на интернет

Хладне зиме и пролећна сеоба одавно више нису главна претња птицама које песмом и летом красе небо изнад Србије. Све чешће су жртве криволоваца. Иако су заштићене законом, многе од њих завршавају у скученим и прљавим кавезима, на берзама ситних животиња, испод тезги на пијацама широм Србије, продају се преко огласа на интернету.

Безобзирни криволовци, зарад незнатне личне користи, сваке године на овај начин повреде и усмрте на хиљаде недужних створења, упозорило је недавно Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Од Николе Станојевића, једног од активисте овог друштва, сазнајемо нешто више детаља о судбини ових створења када доспеју у руке шверцера. Тек после спорадичних „афера” које каткад избију на видело могу се наслутити размере овог проблема. У нелегалном лову годишње у Србији страда између 125.000 и 170.000 птица.

Дивље птице се хватају мрежама, клопкама или на лепак, а основни мотив криволовцима и онима који купују ухваћене птице jeсу лепота перја и пријатна песма птица певачица. Према доступним подацима најчешће жртве међу птицама су чешљугар, чижак, зимовка, конопљарка и зелентарка.

Штета која се тиме наноси природи је ненадокнадива. Неке врсте су прилично угрожене и све их је мање. Љубитељи птица, с друге стране, помажу њихово преживљавање у градовима, посебно у зимским месецима.

У европским градовима житељи на великим хладноћама остављају на видна места такозване погаче од семења премазане машћу, а код нас се птицама бацају најчешће остаци старог хлеба.

– Птице су отпорне као врста и није им ни потребна нека велика помоћ, јер се саме сналазе у природи. Било би довољно не дирати их и не угрожавати. Смањује се број свих врста птица због промене климе и загађења ваздуха у градовима. У Србији је угрожен и орао крсташ и врабац. Најотпорније су вране, јер се као сваштоједи лако прилагођавају свим условима. Број врана, као и фазана се увећава – истиче наш саговорник.

Беспомоћне у кавезима

Тужни призори птичица, беспомоћно угураних у мале кавезе, нестали су са пијаца, јер су инспекције зауставиле јавну продају. Ипак, одржало се оглашавање продаје на интернету, али то даје могућност невладиним организацијама, грађанима и инспекцији да реагују.

– Грађани нам јављају када виде разапете орнитолошке мреже или нас упозоравају и на неке огласе на друштвеним мрежама. Да поменем случај из Вишњице када је интервенисала и полиција, јер су огласом на продају понуђене две патке врсте „ронац” – каже Станојевић.

Људи укључени у овај криминални посао су организовани и спретни, али, нажалост, на пољу заштите птица у Србији смо тек на почетку, са недовољним законским прописима који би лов на птице и шверц строжи санкционисали.