Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пристигла 34 коментара на измене Устава

Министарство правде по подне објавило све примедбе и сугестије на радни текст уставних измена у области правосуђа
Пристигла 34 коментара на измене Устава
Јавна расправа одржана у Новом Саду (Фото Бета)

Министарство правде објавило је на својој интернет презентацији све коментаре који су током другог круга јавне расправе достављени на радни текст измена Устава Србије у области правосуђа.

– На адресу Министарства правде пристигло је укупно 34 коментара организација цивилног друштва, струковних удружења, државних органа, професора, адвоката, као и грађана – наводи се у саопштењу Министарства правде.

Други круг јавне расправе о радном тексту уставних амандмана почео је 22. јануара и трајао је до 8. марта. Одржана су четири округла стола – у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, а ресорном министарству су достављана мишљења, коментари и сугестије и писменим путем.

– Указујемо да ће након усаглашавања радног текста уставних амандмана бити сачињен нацрт који ће бити прослеђен Венецијанској комисији, без чијег позитивног мишљења се неће ићи у даљу процедуру усвајања – навели су из Министарства правде.

Подсећамо, Друштво судија Србије се пре два дана огласило саопштењем у којем пише да је Министарство правде селективно објавило коментаре.

– Иако ово министарство инсистира на томе да је његов рад отворен и инклузиван, већ обичним прегледом странице „Јавне расправе”, закључује се да су објављени коментари компресовани (зиповани), да се приликом отварања фолдера не може разазнати о чијим је коментарима реч – наводи се у саопштењу Друштва судија.

Наглашава се да међу објављенима нема коментара Друштва судија, Удружена тужилаца, Београдског центра за људска права, ЦЕПРИС-а, Јукома, Удружења судијских и тужилачких помоћника и Асоцијације судијских помоћника.

Због тога Друштво судија указује Министарству правде да је дужно да обезбеди отвореност процеса јавне расправе. Позвали су ово министарство да поступи коректно и објави коментаре на подједнак начин за све који су их доставили.

Око 16 часова сви су објављени на сајту Министарства правде, без зиповања, прегледно, тако да је читаоцима одмах јасно о чијем је коментару реч. Како је за „Политику” речено у министарству, велики број коментара је послат 8. марта, што је био последњи рок, па је било потребно време да сви буду унети на интернет презентацију. Пре тога је у једном фолдеру било објављено 14 коментара, а у другом три. Међутим, сада сваки коментар има свој фолдер.

Друштво судија поново је познало Министарство правде да повуче радни текст амандмана и изради нов и стави га у расправу истовремено са радним текстом Уставног закона, без кога је немогуће сагледати прави домашај предложених измена.

Повлачење радног текста амандмана предложили су и Врховни касациони суд, Високи савет судства, Државно веће тужилаца, Апелациони суд у Крагујевцу, као и Удружење судијских и тужилачких помоћника. Међутим, како је већ више пута наглашавано из Министарства правде повлачења амандмана неће бити.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
СРПСКИ ЛИНГВИСТИ И ДАЉЕ ПРОТИВ ЋИРИЛИЦЕ У НОРМИРАЊУ ЈЕЗИКА СРБА. Само ме занима један члан и у старом, важећем и у новом, најављиваном уставу Србије. Занима ме само Члан 10. важећег Устава који је исправно (једноазбучје) решио питање писма српског језика (реч је о српском ћириличком писму). Плашим се да се у службени језик поново не врати лудорија из 1954. године када су Срби имали формалну, лажну "равноправност писама", а у пракси спроводили оштру фаворизацију "равноп4авне латинице". Тако је српска азбука до данас сасечена смишљено, плански, политички и насилно на тек десетак процената у језику Срба. И занима ме једино да ли ће тај Члан 10. важећег Устава и даље багателисати први лингвисти (увели у Правопис српскога језика Матице српске) поново хрватско латиничко писмо, због чега Срби и данас не знају које је њихово писмо, па мисле да је "српска латиница" оно писмо које је у међународним институцијама, наравно, регистровано уз "хрватски језик", свакако као хрватско абецедно писмо.
radomir
Zvanicno pismo u Srbiji cirilica a neko ka da se trudi da je sto vise ugusi potisne primera bezbroj ; Telekom drzavno vlasnistvo vecinski deo racune korisnicima stampa ltinicom , mediji ,,Pink,, ,, Hepi,, Studio ,,B,, Neznam u cijoj je nadleznosti kotrola upotrebe jezika i pisma , a stice se utisak da se takmice ko ce vise da je potisne ,- neznam zasto !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.