Ко кога ућуткује у парламенту
Ко кога жели да ућутка и како то ради била је тема око које су се готово цео дан спорили напредњаци и опозиционари у Скупштини Србије, у наставку расправе у појединостима о Предлогу закона о странцима. И док су опозиционари понављали да је „власт поднела 350 бесмислених амандмана само да би спречила опозицију да говори”, напредњаци су изнова објашњавали да би неко њих хтео да ућутка и да им ускрати право да подносе амандмане, истичући да то неће дозволити. Напредњаци су на овај закон поднели више од 350 амандмана, готово истоветног садржаја, с врло малим изменама на крају. У свима се тражило да страним инвеститорима буде омогућено брже добијање личних докумената, а навођени су само различити разлози за то.
На почетку другог дана рада, Марко Ђуришић (СДС) казао је да се нада да ће „жири у саставу Небојше из Београда имати разумевање за колеге који покушавају да оставе добар утисак јер такмичење у полтронству је нешто ново за њих”. Додао је да „Небојша из Београда има велико искуство у томе”. Председавајући Верољуб Арсић (СНС) му је искључио микрофон јер „није у теми дневног реда”, а Ђуришић је добацио да је „ово прилика да министар открије ко је Небојша из Београда и ко су фантоми из Савамале”. Кад је поново добио реч, Ђуришић је наставио да прича о „такмичењу и жирију”, за шта је кажњен опоменом, а он је затражио од председавајућег да примењује исти аршин за све, да кажњава и посланике владајуће коалиције када вређају, а не само опозицију.
Закључио је: „Можете да ме кажњавате, али ме тиме нећете ућуткати.”
Бошко Обрадовић (Двери) затражио је да се „закон не усваја јер у постојећој парламентарној пракси нема услова за нормалан рад Скупштине Србије, један од првих услова је свакако оставка Маје Гојковић, председнице Народне скупштине”. Милимир Вујадиновић (СНС), пре него што је почео да чита свој амандман, осврнуо се на Обрадовићево излагање, рекавши: „Надам се да ће Небојша Стефановић, председник ГО СНС Београда издржати у, да кажем, својим настојањима да на неким наредним, надам се што пре, изборима онемогућимо људе, који имају мање од један одсто подршке у народу, да наставе с увредама на рачун владе и скупштине, и целе Србије, јер се поставља и питање њиховог легитимитета и присуства у овом уваженом дому.”
Коментаришући дискусије напредњака, Зоран Живковић (Нова странка) казао је да „има ту талентованих људи, који су пропустили да буду чланови аматерских глумачких група, па то могу сада да надокнаде, али свако има право на свој начин да тумачи парламентаризам”. Истакао је да „нико нормалан није тражио српско држављанство, већ годинама све више људи тражи испис из нашег држављанства” и закључио да „они који на тај начин желе да избаце опозицију из парламента, греше – ми смо овде да указујуемо на све ово што радите, а што је катастрофално за државу”.
Опозиционари су и у сали и у холу причали да власт хоће да их ућутка, а Верољуб Арсић (СНС) рекао је да опозицију нико не спречава да говори, али да опозиција хоће да спречи парламентарну већину да говори. Поновио је да и посланици власти имају право да подносе амандмане, а посланици ДОС-а „никако да науче да изборе губе због начина на који се понашају и говоре у скупштини, зато су изгубили и београдске изборе”.
„Политика хајке на председника Србије Александра Вучића опозицију полако избацује из политичког живота, не баве се својим програмом и радом, већ нама и тиме како да нас ућуткају. Лично сматрам да бивши ДОС у некој, можда мало мањој мери, треба да остане у Скупштини Србије као опомена како пролазе политичке странке и политичари који се, кад врше власт, отуђе од грађана и мисле само на себе. Опозицији треба омогућити да опстане у републичком парламенту, тако што би се смањио цензус на изборима на један или два одсто за улазак у парламент”, додао је Арсић.
Посланици питали о споменицима Ђинђићу и Милошевићу
Искористивши могућност за постављање питања на почетку седнице Скупштине Србије, посланици су затражили од владе обавештења о раду Агенције за реституцију, споменицима Зорану Ђинђићу и Слободану Милошевићу, али и о атмосфери у парламенту. Војислав Шешељ, лидер СРС-а, рекао је да је одлука владе да трансферише 13.257.000 динара Скупштини Београда за подизање споменика убијеном премијеру Зорану Ђинђићу противправна и захтевао је од премијерке Ане Брнабић да је хитно повуче и да је преиспита, „пошто Зоран Ђинђић не заслужује споменик”.
Јован Јовановић (Клуб самосталних посланика) питао је председника државе, поводом иницијативе за подизање споменика Слободану Милошевићу, бившем председнику Србије и СРЈ, „који је био симбол свеопште пропасти деведесетих година, да ли остаје при својој изјави из 2016. године, да му не пада на памет да се врати у деведесете, да га интересује будућност”.
Ђорђе Комленски (ПС) питао је владу да ли ће имати исти аршин поводом питања одвајања новца за изградњу споменика Слободану Милошевићу, као што је то учинила за споменик Зорану Ђинђићу? Додао је: „Без потребе за улазак у полемику шта ко мисли о једној и о другој особи, ради се о историјској личности, бившем председнику Србије и СРЈ, човеку који је убијен у Хашком трибуналу, који је до последњег тренутка живота бранио част и достојанство овог народа и као такав заслужује апсолутно идентичан аршин, ако не и бољи, од овога који је влада омогућила и обезбедила Зорану Ђинђићу”.
Неђо Јовановић (СПС) питао је када ће бити настављен рад на кодексу понашања посланика, који је потребан, јер „смо сведоци да нико не одговара за изговорену реч”, наводећи као пример то што је Јован Јовановић остао без икакве санкције за вређање парламента, грађана Србије и „нарочито посланичку групу СПС-а”. Додао је да „нико не може да доведе у сумњу чињеницу да је Слободан Милошевић учинио све да сачува државни интерес, а историјска је чињеница да је Србија бомбардована због Републике Српске и што је показао државничку величину одбијањем споразума у Рамбујеу”.
Ђорђе Вукадиновић (НС–ЗСС) затражио је од Министарства спољних послова да каже да ли остаје при ставу да ни под каквим условима Косово не може добити столицу у УН? Додао је да би „руководство парламента питао да ли ће нешто предузети да се ова лоша атмосфера у парламенту на неки начин ублажи?” Констатовао је да је „ова поларизација погубна, ово је свесно или несвесно изгуривање опозиције из Народне скупштине” и закључио: „Опозиција ван парламента је нека врста ванредног стања и то је нешто што нико не треба да жели, мада му се некад чини комотније и угодније”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
