И „Надурена девојчица” повећава привредни раст

Према истраживању Светске банке, креативци домаћој привреди доприносе више него неки традиционални сектори као што је грађевинарство (пет одсто). Укупни приходи креативних индустрија чине 13,5 одсто БДП-а, односно 4,7 милијарди евра. Просечни годишњи раст у последње три године износио је 6,4 одсто, што је брже од остатка привреде. У овом сектору регистровано је 31.835, што чини 10,1 одсто од укупног броја предузећа у Србији, а у њима је запослено 110.574 особе. Чак 67 радне снаге чине млади од 25 до 44 године.

Премијерка Ана Брнабић истакла је да је тренутак да држава системски помогне развој креативног сектора, пре свега у циљу подизања конкурентности наше привреде, што ће се одразити на веће запошљавање и боље плаћена радна места.

– Поред несумњивог економског потенцијала, креативне индустрије имају важну улогу у промоцији истинских вредности нашег друштва и подизању нових, модерних генерација, које су спремне да се такмиче са најбољима из целог света у свим сферама – рекла је председница владе додајући да су они који раде у овом сектору и амбасадори Србије у иностранству.

Иван Петровић, председник Управног одбора „Егзит фондације”, цитирао је стране медије који су оценили да су овај фестивал и Новак Ђоковић дали много већи допринос пи-ару Србије у свету, неко да је цео државни буџет потрошен у те сврхе.

– Ми креативци се нисмо баш најбоље снашли у времену треће индустријске револуције, која је изискивала „крв, сузе и зној”. Али се, изгледа добро сналазимо у четвртој индустријској револуцији, јер је у Србији сналажљивост друго име за креативност – рекао је Петровић и навео пример компаније „Нордеус”, чију игрицу игра 180 милиона људи широм света.

– Влада треба да подржи оне компаније које послују у креативној индустрији, а које су извозно оријентисане – сматра Петровић.

Да су ове индустрије у свету признате као кључан елемент у глобалној конкуренцији и „мекој моћи”, истакла је Љиљана Рогач-Мијатовић са Института за позориште, филм, радио и телевизију. Додала је да је неколико земаља у свету предузело кораке како би искористило овај као део свог националног „наратива” који се пласира инвеститорима и трговинским партнерима и да Србија свету треба да исприча своју причу. Како та културна дипломатија изгледа у пракси види се и на примеру Америке, која за своју глобалну доминацију треба да захвали управо популарној култури и филмској индустрији.

Биљана Србљановић, као редовна професорка Универзитета уметности, истакла је да се упорно бори са овдашњим званичним културним институцијама да њени студенти, они најмлађи и непознати завреде њихову пажњу.

– Па све и да нису на неком највишем нивоу. Лакше ми је да убедим агента у Немачкој да да прилику неком од њих, него људе који воде наше институције културе – негодовала је Србљановићева.

О томе шта представља културни капитал наше земље говорио је Иван Меденица, уметнички директор Битефа.

У време када је настао (шездесетих година прошлог века) Битеф је био мост између Истока и Запада, а и данас представља мост за Европу која је подељена на Југ и Север. Као највећи културни капитал Србија може да искористи то наслеђе Покрета несврстаних.

– Са тим земљама ми морамо успоставити нове облике културне сарадње који су базирани на капиталу из прошлости – закључио је Меденица.