Балкански гасни чвор још без локације
Министри спољних послова Бугарске, Румуније и Грчке подржали су предлог изградње балканског гасног чворишта и процес европске интеграције земаља западног Балкана. У заједничкој декларацији, која је усвојена током састанка министара у Букурешту, наводи се да ће три земље сарађивати на развоју балканског гасног чворишта.
Чвориште би, како се очекује, требало да побољша безбедност снабдевања и омогући други правац транспорта гаса, преноси бугарска агенција БТА позивајући се на саопштење домаћег Министарства спољних послова, додајући да су се министри сложили и око неопходности градње бугарско-румунског и бугарско-грчког гасног интерконектора.
У овој причи о гасном чворишту западног Балкана нико не помиње Србију, иако је наша земља била виђена за овај пројекат о чему се између осталог причало и током сусрета с премијерима Грчке, Бугарске и Румуније да се земље повежу гасоводима како би регион обезбедио алтернативне правце дотока гаса, јер су Руси најавили да ће од 2019. обуставити испоруке преко Украјине.
Бугарска влада, која је и дошла на идеју градње чворишта гаса пре две године, објаснила је да је новим амбициозним пројектом предвиђено да у чвориште стиже гас из Русије, Азербејџана и Туркменије, Бугарске и Румуније, као и да, Софија улаже напоре и да изгради гасне везе са суседном Грчком, Румунијом, Србијом и Турском. На гасном повезивању инсистира и Европска унија, а два пројекта на Балкану су приоритет – гасоводи између Србије и Бугарске и Бугарске и Грчке.
Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да му ово саопштење више личи на то да су министри, пошто су се већ састали, морали и да кажу да су нешто радили.
– За свако овакво гасно чвориште, ако хоће озбиљно да се гради, потребно је да се зна где ће бити, одакле ће стизати гас, ко ће га куповати и ко ће чвориште да гради. Да би посао уопште започео потребно је имати потврду о најмање два извора снабдевања гаса и бар три снабдевача, а поготово колике су залихе гаса који ће стизати на западни Балкан. Од свега тога нема ниједне информације, тако да сумњам да ће од целог посла бити нешто – каже Вулетић.
– Србија би на овај гасни чвор, иначе, могла да се повеже двосмерним гасоводом Ниш–Димитровград–Софија, дужине 150 километара и капацитета 1,8 милијарди кубика гаса годишње. То значи да наша земља може да испоручује гас Бугарској и обрнуто, наш сусед нама – каже он.
Да је у питању само протоколарна вест, слажу се и енергетски стручњаци с портала „Сенергес”, постављајући питање шта је то уопште балканско чвориште гаса? Не може чвориште бити у неколико земаља. Румуни хоће да се ослободе зависности од руског гаса, Бугари хоће и руски и каспијски гас, као и Грци.
Када се све узме у обзир чини се да је вест заправо део неопходног саопштења са састанка министара три земље, у ишчекивању даљег развоја догађаја, кажу у „Сенергесу” и додају да је врло необично да нема ни једног јединог детаља тог договора – где ће бити чвориште, капацитет, одакле ће стизати гас – још увек „негде око Варне”
Бугарска је објаснила да је предвиђено да у чвориште стиже гас из Русије, Азербејџана и Туркменије, као и Бугарске и Румуније, као и да, Софија улаже напоре и да изгради гасне везе са суседном Грчком, Румунијом, Србијом и Турском, кажу у бугарској влади.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
