И успешни на низбрдици

Информација берзе да су акције Енергопројект холдинга међу пет које су највише појефтиниле у првом тромесечју ове године – минус 34,66 одсто донекле је изненађујућа, имајући у виду да је реч о једној од елитних српских компанија која је на листингу Београдске берзе од 19. јула прошле године.

Према јавно објављеним подацима, Енергопројект холдинг у овој години планира да оствари укупан приход у земљи и иностранству у износу од 235,3 милиона евра, што је за 24 одсто више од планираног лане.

Истовремено, пословни резултат, односно бруто добит у земљи и иностранству планирана је у износу од 12,8 милиона евра, што је за 21 проценат више од планираног 2007. године.

У овој години предвиђено је да укупно уговарање нових послова износи 322,9 милиона евра, од чега у земљи 133,6 милиона евра (41 одсто), а у иностранству 189,3 милиона евра (59 процената).

План уговарања нових послова за 2008. годину већи је за 13 одсто у односу на лањски.

Ограђујући се да не жели да коментарише узроке значајног пада цене акција Енергопројект холдинга у првом тромесечју, јер му стање у тој компанији није довољно познато, наш познати експерт за ревизију проф. др Мирослав Милојевић, директор Института за економику и финансије, указује на то да је цена не само тржишна реалност формирана у односима понуде и тражње, већ је и одраз поверења у одређену компанију.

Фирма може имати профит, али не и стратешку развојну стратегију, унутрашњи односи у компанији често су споља гладац, за разлику од стварног стања. Може постојати недостатак нових послова и улагања, што све може да одврати професионалне и добро упућене инвеститоре од улагања у акције таквих компанија.

Да ли је неки од тих разлога утицао на ценовник акција Енергопројект холдинга и других моћних компанија пре свега је на акционарима, односно власницима, да утврде тражећи одговор од менаџмента, сматра Милојевић.

У томе би могла да им помогне и независна и непрофитна интерна ревизија, коју ангажује скупштина акционара, штитећи интересе власника.

Таква ревизија, која постоји у свим тржишним економијама у којима доминира приватно власништво, састављена је од независних експерата који контролишу фирму изнутра, токове новца, организацију и слично с циљем да се максимално заштите интереси акционара, објашњава Милојевић.

Ипак, не треба сметнути с ума ни то да је српско тржиште капитала, које је у прва четири месеца лане вртоглаво кренуло увис, од јуна 2007. на низбрдици сводећи се не само на реалну меру већ и због преношења кризе са светских тржишта, али и због хроничне политичке кризе у земљи због Космета, ванредних парламентарних избора и социјалних тензија.

Све се то негативно одражава и на кретање цена акција, имајући у виду преосетљивост сваког тржишта капитала, па и нашег.

Иначе, према речима др Милојевића, први позитивни ефекти приватизације су већ видљиви, јер је у фирмама које имају власнике с именом и презименом заустављен процес одлива капитала и ирационалног трошења, а много је урађено и на рационалној и тржишту примеренијој унутрашњој организацији компанија.

По уверењу нашег саговорника, у великом броју средњих приватних компанија, које тај статус имају од почетка, увелико се размишља о развоју прикупљањем средстава на тржишту капитала емисијом и продајом акција.

Додуше, још постоји бојазан од уласка непожељних власника у посед актуелних газда, али је то неминовност, која би ускоро могла да постане пракса, сматра др Милојевић.