Британија протерује руске дипломате

Тереза Меј наредила је највеће протеривање руских дипломата у последњих 30 година након што је Москва одбила ултиматум да објасни како је војни нервни отров „новичок”, потекао из Русије, употребљен у нападу на двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља и његову ћерку Јулију. Руска 23 службеника имају недељу дана да напусте Уједињено Краљевство. Све активности и контакти на највишем нивоу између Лондона и Москве биће прекинути.

Повучен је позив у посету министру спољних послова Сергеју Лаврову, који, поручују из Москве, није ни намеравао да их посети, а британски званичници неће присуствовати Светском првенству у фудбалу. За репрезентације са Острва није речено да ће бојкотовати првенство.

Британска премијерка је из парламента известила свет да је са Саветом за националну безбедност одлучила да предузме и друге мере, које из безбедносних разлога неће обзнанити. Рекла је да је Лондон желео боље односе са Русијом, али да је председник Владимир Путин „трагично” поступио, због чега ће припремити нову и ригорознију законску потпору у области заштите земље од непријатељских активности других држава, потом против шпијунаже и контроле руских држављана који улазе у Британију, у којој, каже, „нема места за корумпиране елите и њихов новац”.

Подвукла је и да ће предузети све што је потребно да разбије руску шпијунску мрежу у Британији. Убудуће ће „сумњиве” Русе задржавати на граници применом мера које сада користе искључиво над потенцијалним терористима. Биће појачана контрола на царинама и на приватним летовима. Лондон ће замрзнути руску имовину где год власти пронађу доказе да је нелегално стечена и да се може користити за угрожавање живота или имовине британских грађана.

Ниво тензија између две земље, незабележен од хладног рата, распирује се мимо британских оквира како Лондон добија широку савезничку подршку у притисцима на Русију, која негира умешаност у напад. Наиме, премијерка је претходно закључила да Москва „врло вероватно” стоји иза напада на агента и дала им рок до уторка у поноћ да објасне да ли је тровање директна акција руске државе или је последица губитка њене контроле над залихама нервног агенса „новичок”.

Владимир Путин, који уједно иде у сусрет изборима и извесној победи на њима, узвратио је да пре него што се упери прст у било кога треба да се установи шта се десило бившем агенту. Министар спољних послова Сергеј Лавров оптужбе је назвао политичком представом и скретањем пажње међународне заједнице и истакао да ће се, уколико Лондон пошаље званичан захтев, Москва изјаснити у року од 10 дана.

Лавров је, јавља Ројтерс, подвукао да Русија нема мотив да се обрачуна са агентом док би можда мотив могли да имају управо они који покушавају да воде русофобичну кампању. Он је опет затражио да им Британци доставе узорке супстанце на које се позивају истражитељи и апеловао на Лондон да се понаша у складу са Конвенцијом о хемијском оружју, која предвиђа заједничке истраге.

Огласила се и портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова, рекавши да нико не може у парламенту своје земље рећи: „Дајем Русији 24 сата”. „Како кабинет за спољне послове воде људи који апсолутно немају везе са спољном политиком, него су каријеру изградили на популизму, нормално је да изађу и почну да плаше. Покушајте да нас уплашите”, поручила је Захарова.

Али Мејова је након тога састанка са Саветом за националну безбедност истакла да напад на бившег агента није само покушај убиства, већ државна руска акција против Велике Британије, која уједно представља повреду забране коришћења хемијског оружја, због чега очекује апсолутну подршку међународне заједнице. Нагласила је да нису усамљени јер је разговарала са савезницима – што значи да би међународна заједница подједнако оштро, мерама изолације, могла да делује у односу на Москву.

Подржали су је Доналд Трамп, Ангела Меркел, Емануел Макрон и партнери НАТО и ЕУ, који су понудили блиску сарадњу. Лидери ЕУ о овом питању дискутоваће наредне седмице, а јуче је у Савету безбедности УН предложен снажан одговор међународне заједнице.

И док Лондон „оштри оружје” и окупља савезнике, чују се аналитичари који процењују да оваква реакција неће много узнемирити Кремљ, који ће на отпуст руских дипломата и то што ће британска елита пропустити Светско првенство слегнути раменима и чекати да види да ли ће нешто од руског новца заиста бити заплењено.

Наравно, намеће се питање како ће, за почетак, власт „ослободити” Сити – и не само то финансијско срце Лондона, него и остатак Британије – од толиког уплива руског новца, у којем Острво малтене плива. У светлу случаја тровања агента Скрипаља опет је испливала и финансијска зависност владајућих конзервативаца од руских рубаља, о чему је прво лабуриста Џереми Корбин, а потом и медији, говорио у парламенту.

Корбин се супротставио премијерки. Одбио је да директно окриви Русију и премијерки је, уместо подршке, упутио низ питања. Тако му није најјасније, иако влада треба да сарађује са Организацијом за забрану хемијског оружја, зашто то ради када тврди да је Русија кривац. Дочекан је „на нож” у парламенту када је упитао како су реаговали на захтев Москве да приступи анализи узорка отрова. Интересовало га је и како су сазнали одакле је доспео нервни агенс, као и какву гаранцију држава даје Русима који живе у Британији.