Још два намета на гориво

Томислав Мићовић, генерални секретар овог удружења, каже да је већ сада потрошња горива знатно мања од очекиване, те да је лане укупан промет свих деривата био већи за свега 0,5 одсто, односно за око 30.000 тона већи него у 2016. години.

– Ако држава жели да камиони и аутобуси сипају гориво и у Србији, а не да само прођу кроз нашу земљу, морају да растерете цену горива.

Упоређујући земље с којима се граничимо, али и регион, јасно се види да су дажбине у Србији, поготово када је о дизелу реч, убедљиво највише. Укупне таксе, накнаде и акцизе износе 720 евра на 1.000 литара, док су у Македонији ови намети готово упола мањи – 395 евра, у БиХ 506, а Црној Гори 617 евра. Драстична је разлика код течног нафтног гаса, чију би потрошњу Србија, као и све остале земље које претендују да поштују прописе ЕУ и екологију, требало да стимулише, јер је реч о еколошки најприхватљивије гориву. Док су укупне таксе на ТНГ у Србији 315 евра на 1.000 литара, у Хрватској су 127, а у Румунији 147 – истиче Мићовић.

При томе не треба губити из вида да потрошачи уз све то плаћају и седам милиона евра конзорцијуму приватних компанија, који је држава изабрала да маркира и ради мониторинг горива, иако за то већ постоји надлежна тржишна инспекција, коју потрошачи такође плаћају кроз акцизу. Дакле, реч је о дуплом трошку.

Упитан да ли би бар овај намет могао да се укине, Мићовић одговара да управо ове године истиче петогодишњи уговор с поменутим конзорцијумом, те да су од Министарства рударства и енергетике затражили да се уради свеобухватна анализа ефеката ове мере, како би се унапредио систем контроле тржишта, али верују да ће се уговор продужити по аутоматизму и да ће овај трошак потрошачи и даље непотребно плаћати. Системом маркирања незадовољни су сви обвезници маркирања, дакле компаније које уплаћују целокупну акцизу у буџет.

С друге стране, возачи ће, по свој прилици, дупло дуже од очекиваног морати да плаћају и накнаду за обавезне нафтне резерве, за шта се плаћа 2,6 динара на сваки литар, плус ПДВ, јер је до сада тек половина прикупљеног новца заиста и утрошена за куповину обавезних резерви, па се поставља питање на шта је тај новац потрошен.

– Србија дефинитивно није усагласила своју акцизну политику са законодавством Европске уније. Како би се цена горива растеретила, неопходно је увести акцизу на угаљ, кокс, природни гас, усагласити ниво акциза на дуван и алкохол са уобичајеним у ЕУ. Уколико држава има дилему око нивоа такси на гориво, нека се само осврне на то колика су државна захватања у земљама са сличним БДП-ом по глави становника – закључује Мићовић.