Држава мора да помаже агробизнис
Укупна привреда Србије постепено бележи раст, али пољопривреда и производња хране, мада велики нето извозници – годинама таворе. Њихов допринос повећању бруто домаћег производа, односно вредности свега створеног у једној години, мали је или га нема, указују аутори „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ). И поред тога, Србија, као свака озбиљна држава, мора да помаже и подстиче производњу хране, речено је на представљању новог броја овог месечника Економског института. Од пољопривреде живи више од пола милиона људи, прехрамбена индустрија са производњом пића запошљава око 70.000 и чини више од петине укупне прерађивачке индустрије.
Српски аграр са прерадом ствара око 10 одсто БДП, а у годишњем извозу учествује са око 20 процената, али мало ствара нову вредност. Иако је у берићетној 2016. овај сектор од извоза приходовао 2,9 милијарди евра, уз остварен суфицит од 1,6 милијарди, према истраживању Ивана Николића, уредника МАТ-а, његова бруто додата вредност била је мања 4,18 милијарди динара него у 2013. години, док је, у истом периоду, укупна привреда остварила новостворену вредност од 9,32 милијарде динара. За разлику од целокупне прерађивачке индустрије која је у јануару 2018. године, у односу на исти месец претходне, забележила раст од 11,3 одсто, производња прехрамбених производа смањена је један проценат.
Зашто „агробизнис”, који иначе важи за „нашу неискоришћену развојну шансу”, мало доприноси богатству нације?
– Кад је животни стандарда низак, а зараде додатно дугорочно стагнирају, или се и реално смањују, ма колико извоз био значајан, производња хране не може да очекује бољитак – примећује Николић. – Зараде су ниске и у земљама у окружењу, а у 2017. извоз у БиХ, Црну Гору, Македонију и Хрватску вредео је 962 милиона евра што је 34,5 одсто укупне вредности извоза овог сектора. Без њиховог значајнијег раста нашем агробизнису нема опоравка. Зато је раст државних плата и пензија у Србији у 2018, уз најаву нове корекције навише током године, у овој индустрији примљен са великим олакшањем.
Државна подршка овом сектору у Србији је неупоредиво нижа него у земљама ЕУ, које за помоћ пољопривреди издвајају стотине милијарди евра годишње.
Николић на крају подсећа да без издашног улагања у истраживање, развој и иновације нема успеха ни у једној индустрији, па ни у „агробизнису”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


