Лековити прсти деда Луке

Приједор – Алтернативна медицина данас више није новост. Осамдесетогодишњи Лука Савић из села Нишевићи код Приједора више од педесет година лечи кичму и преломе костију.

– Не могу вам објаснити откуда ми овај дар или боље речено моћ да лечим људе. Знам само да сам давно сањао један сан у коме је неко дошао и рекао ми да ово могу да радим – прича Лука, док једном руком намешта угануће младој девојци.

Његови пацијенти нису само Приједорчани. Његову кућу нису заобилазили ни лекари и физијатри, људи различитих професија и занимања због болне кичме. Посећивали су га чак и припадници мировних снага из базе у Рамићима код Бањалуке. Недавно га је посетио и фудбалер Пеђа Мијатовић.

– Верујте да ни сам нисам знао о коме се ради. Видео сам само да је дошао неко пред моју кућу са скупоценом лимузином. Тек касније сам сазнао да се ради о познатом играчу који је до мене дошао из Шпаније јер дуго година има проблем са коленом – прича деда Лука и подсећа да је кроз овај „лекарски” занат упознао много људи.

– Сећам се, пред сам рат дошла је жена и донела мало дете, старо свега дванаест дана, није могло прсте да помера. Лекари су рекли да је тако рођено. Деда Лука вели да је био пресретан када је ручица те бебе, након неколико терапија почела да се покреће. Помиње и једну госпођу која је дошла чак из Београда. Прсти њених руку били су, како наводи пуних седам година полусавијени. Свега неколико третмана деда Луке помогли су јој да може прсте померати и донекле их користити.

– Долазе ми људи са свих страна, из готово свих делова бивше Југославије. Никада нисам тражио да ми плате. Мој став је да ми је Бог дао тај дар а на њима је да одлуче хоће ли ми шта оставити или не – прича он. Тајна његових третмана је и у то томе што, како казују људи које смо затекли код Савића све изгледа другачије него код правих лекара. Штаке се одбаце много брже а и оправак траје краће.

Деда Лука живи са супругом Гроздом. Изродили су и подигли четворо деце, два сина и две кћерке. Не тако често, али дешавало се, не крије Лука да је и сам себи помогао, намештајући кичмени стуб. Могуће је то, додаје, али само о доњем делу, који може дохватити својим лековитим рукама.

Осим разних масти које користи у свој рецептури, деда Лука највише верује у домаћу шљиву. То је, казује најбољи лек. Ракију пече сам и зато јој толико и верује јер нема примеса.