Улога џипова у сивој економији
Све више луксузних аутомобила може да се види на улицама, али увећање њиховог броја никако не одговара расту наше привреде. Један поглед на улице Београда у саобраћајном шпицу довољан је да се јасно сагледају сразмере сиве економије. Ово запажање изнео је Миодраг Костић, председник „МК групе”, на панелу посвећеном унапређењу и реформи Пореске управе на недавно одржаном „Копаоник бизнис форуму”.
– Да ли тај број аутомобила одражава реалну економију? Наравно да не. Ја не видим сразмеру – констатовао је Костић и предложио:
– Причамо о порасту БДП-а један или два одсто, а сиво тржиште заузима 30 одсто. Хајде да вратимо 10 процената у легалне токове. То је значајан раст и то је реално.
На његово питање када ће Пореска управа унакрсно да контролише приходе и имовину грађана Драгана Марковић, директорка Пореске управе, одговорила је да у претходних 20 година то нису радили на прави начин, иако им Закон о пореском поступку то омогућава. Један од разлога изостанка унакрсне контроле је систематизација и сложеност тог процеса.
–Желимо да се тиме бавимо у будућности. До краја године ћемо донети акт о систематизацији, па ћемо моћи да проширимо и тај део – рекла је она.
Пореска управа мора да има политичку подршку како би могла да ради свој посао како треба и да би могла да буде изван утицаја различитих интересних група, нагласио је Далари Пиетро, економиста ММФ-а.
– Пореска управа је заиста добро пословала током последњих неколико година. Увела је инспекције и праћење. Важно је наставити у том правцу – био је задовољан Пиетро.
Ту његову констатацију потврдиле су и чињенице које је изнела директорка Пореске управе.
Успоставили су нову организациону структуру и намера је да се број филијала до јуна 2019. сведе на 35, а највише 39, најавила је Марковићева. То значи да ће инспектори покривати своје обвезнике у кругу од 30 до 40 километара.
Говорећи о резултатима рада за 2017. годину навела је да је наплаћено 1347,8 милијарди динара јавних прихода што је 14,6 одсто више у односу на 2016. и додала да је наплата ПДВ-а достигла рекордних 300,1 милијарду динара. Пореска полиција је поднела 1.583 кривичне пројаве, 116 особа лишено је слободе, и откривено је 129 „перачких и фантомских предузећа”.
Међутим, први човек „МК групе” имао је занимљиво питање за директорку Пореске управе. Њега је занимало да ли она зна ко плаћа највећи порез у Србији, будући да се у јавности говори само о неплатишама.
Драгана Марковић рекла је да се то зна, али да постоје законски оквири који ову службу ограничавају да то јавно објави. Костић је на то одговорио да би волео да је он у јавности познат по томе колико је пореза платио, а не по чувеној куповини шећерана:
– Ако бисте питали јавност ко је онај Костић, сви би рекли да је то онај што је купио шећеране за три евра. А ја бих волео да им кажете да су од 2003. до сада те шећеране платиле стотине милиона евра пореза. Мени је јасно да порез мора да се плаћа, ако хоћете пензију, добру социјалну заштиту, путеве без рупа – рекао је први човек „МК групе” која годишње плаћа око 100 милиона евра разних пореза.
Министар Душан Вујовић недавно је најављујући пореску реформу рекао да би требало да се пређе на систем који је заснован на добровољном опорезивању, тако да „оне који су поштени нико не шиканира“.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


