Жене суде, а мушкарци бране

Упоредили смо податке и са бројним стањем из 2010. године, после општег избора судија, када је на судијској функцији било 1.700 жена и 700 мушкараца (укупно 2.400 судија). Тада је број мушкараца за судијским столом био нешто мањи од једне трећине, а данас се приближава једној четвртини.

Данас је бројно стање судија повећано за 226, а у току је конкурс за још 307 судијских места. Највише кандидата пријавило се из редова судијских помоћника, од којих је 1.277 жена и само 415 мушкараца, што је такође близу једне четвртине.

Како оцењује овакву полну структуру правосуђа, питали смо председника Удружења правника Србије др Милана Шкулића, професора на Правном факултету у Београду.

– Евидентно је да долази до једне врсте феминизације правних студија. Последњих година имамо и знатно више асистената и професора женског пола, што је последица тога да је на Правном факултету већ годинама већи број студенткиња него студената. У већини европских држава, као и у САД, далеко више има професора, доцената, асистената и студената права мушког пола, као и судија мушкараца – каже др Шкулић.

Пре само три деценије српским правосуђем доминирали су мушкарци, нарочито у Врховном суду и некадашњем Савезном суду Југославије, подсећа професор.

– Последњих неколико деценија тренд је потпуно обрнут, што је посебно упадљиво у првостепеним судовима, али и у вишим и апелационим, па и у ВКС. У основним судовима сада је тек око 15 процената судија мушкараца – наводи професор.

Сматра да је неопходно спровести једно сложено социолошко-економско па и психолошко истраживање разлога за такву ситуацију.

– Почетком деведесетих година прошлог века дошло је до огромног одлива кадрова из правосуђа. Многе судије и тужиоци одлазили су у тада далеко боље плаћену адвокатску професију јер нису могли да преживе са платом од десетак марака. То је било време када је велики број мушкараца напустио правосуђе – подсећа др Шкулић.

Због промењеног друштвено-економског система и социјалних разлика, сада је дошло до једне врсте социолошке контроверзе. Жене су и еманциповане и образоване, али у свести већине грађана још постоји традиционална подела на мушке и женске улоге, где се од жене очекује да буде склонија „стабилнијем и мирнијем радном окружењу”, како би имала више времена за бригу о породици, пре свега о деци.

– Чини се да већина жена правница очекује да ће то лакше постићи у правосуђу него, на пример, у адвокатури. Међутим, питање је да ли је то заиста реално у данашње време, јер садашњи систем избора судија, а нарочито ако уследе најављене уставне промене, очигледно не омогућава да жена која је завршила Правни факултет буде иоле брзо бирана за судију. Ако после најмање четири године студија има среће да нађе посао, што најчешће захтева да прво волонтира, она ће тек после две године стажа у правосуђу имати услов да полаже правосудни испит, који је веома тежак и захтева неколико месеци мукотрпног учења. Потом се реално не може очекивати да буде брзо изабрана за судију, чак иако је веома квалитетна, јер је много других одличних кандидата са дужим стажом – објашњава др Шкулић.

Све ће бити додатно компликовано, додаје професор, ако заживи систем обавезне обуке путем Правосудне академије.

– Иста та правница ће тада морати да прође и ту обуку у трајању од две и по до три године, па ако након тога буде бирана, она ће већ увелико бити близу тридесет година, или старија, што ће је објективно довести у ситуацију да ће тешко и уз велике напоре моћи да се бави и својом професијом и децом, ако буде уопште успела да створи породицу у тим околностима. Када би се неко бавио дубљим истраживањем, вероватно би у правосуђу пронашао велики број жена које су неудате или су родиле само једно дете, управо из наведених разлога – каже др Милан Шкулић.

Као један од одговора на питање зашто жене ипак радо одлазе у судије и тужиоце, професор наводи да у правосуђу нема разлике у платама између жена и мушкараца.

– Није спорно да је у Србији еманципација жена далеко одмакла, али она не треба да се огледа само у бројкама него и у свеукупном односу према женама и њеном месту у друштву.

Данас жене судије и тужиоци имају веома тешке предмете и велику оптерећеност на послу, што је опречно са патријархалним схватањима и улогом жене као мајке и стуба породице. Све то укупно делује поприлично конфузно и атипично – закључује професор др Милан Шкулић.

Бројчана превласт жена у односу на мушкарце очигледна је и у наставном особљу у школама, као и међу лекарима. Судећи према броју девојака и младића на студијама права, будућност правосуђа је у женским рукама. Међу јавним бележницима и извршитељима такође је велики број жена.