И Олимпијске игре и докторат

Сасвим неочекивано на старт 21. „Београдског Банка интеза маратона“ дошао је из САД 24-годишњи Милош Митрић, некадашњи јуниорски репрезентативац Југославије на средњим пругама. Први пут у каријери трчао је прави маратон, заузео 19. место и био – најуспешнији српски тркач. Ипак, он тиме није био задовољан.

– Искрено, размишљао сам о „Б“ олимпијској норми која износи два часа и 18 минута, али када постигнете резултат 2:40, помало је неваспитано о томе говорити. Вероватно није било ни реално да већ у првом маратону постанем олимпијац, тим пре што последњих месеци од како сам се запослио немам превише времена за тренинге. Тачније, немам уопште времена, јер радим и 60 – 70 сати недељно, а понекад и 100. Не, није то „сурови капитализам“ већ је мој посао такав. Због тога сам за Београдски маратон могао да се припремам само током паузе за ручак, –каже Милош Митрић, који је атлетску каријеру започео у Крушевцу, а наставио на „Виланови“ пре шест година.

У међувремену је завршио колеџ, а прошле године и МБА студије и запослио се, или како то у Америци кажу, придружио се „Дилојту енд тушу“ у Филаделфији као одитор.

– Радим на ревизији инвестиционих фондова и то је посао који се ради док се не заврши. Нема радног времена, – каже Митрић, јер овај посао није одабрао за цео живот и јер још доста тога мора да уради пре него што се смири.

Несуђени лекар, као настављач породичне традиције (његови родитељи су лекари), одлучио је да се и даље усавршава у бизнису, који му је препоручио универзитетски тренер Маркус О' Саливен, некада велико име светског трчања. Нема сумње да ће Милош Митрић врло брзо докторирати на бизнису, уосталом све је досад завршавао пре рока, али од трчања неће одустати.

- Нећу одустати од намере да учествујем на Олимпијским играма. Стварно није било реално да у томе успем већ на првом маратону, али успећу. Реално, норма за маратон је најслабија од свих атлетских дисциплина, – каже Митрић који истиче и добре стране свог дебија на стази од 42.195 метара. – Најважније је да се нисам истрошио, да сам сачувао организам. Сада морам мало да се одморим и опоравим, па ћу заједно са Јанком Беншом да видим шта даље.

Митрић и Бенша, мада живе на два краја Америке, редовно се чују телефоном, Бенша је Митрићу нека врста дописног тренера и саветника, а да Митрићев сан о учешћу на олимпијским играма није утопија сведочи и његов прошлогодишњи лични рекорд у полумаратону – 1:07 ч...