I Olimpijske igre i doktorat

Sasvim neočekivano na start 21. „Beogradskog Banka inteza maratona“ došao je iz SAD 24-godišnji Miloš Mitrić, nekadašnji juniorski reprezentativac Jugoslavije na srednjim prugama. Prvi put u karijeri trčao je pravi maraton, zauzeo 19. mesto i bio – najuspešniji srpski trkač. Ipak, on time nije bio zadovoljan.

– Iskreno, razmišljao sam o „B“ olimpijskoj normi koja iznosi dva časa i 18 minuta, ali kada postignete rezultat 2:40, pomalo je nevaspitano o tome govoriti. Verovatno nije bilo ni realno da već u prvom maratonu postanem olimpijac, tim pre što poslednjih meseci od kako sam se zaposlio nemam previše vremena za treninge. Tačnije, nemam uopšte vremena, jer radim i 60 – 70 sati nedeljno, a ponekad i 100. Ne, nije to „surovi kapitalizam“ već je moj posao takav. Zbog toga sam za Beogradski maraton mogao da se pripremam samo tokom pauze za ručak, –kaže Miloš Mitrić, koji je atletsku karijeru započeo u Kruševcu, a nastavio na „Vilanovi“ pre šest godina.

U međuvremenu je završio koledž, a prošle godine i MBA studije i zaposlio se, ili kako to u Americi kažu, pridružio se „Dilojtu end tušu“ u Filadelfiji kao oditor.

– Radim na reviziji investicionih fondova i to je posao koji se radi dok se ne završi. Nema radnog vremena, – kaže Mitrić, jer ovaj posao nije odabrao za ceo život i jer još dosta toga mora da uradi pre nego što se smiri.

Nesuđeni lekar, kao nastavljač porodične tradicije (njegovi roditelji su lekari), odlučio je da se i dalje usavršava u biznisu, koji mu je preporučio univerzitetski trener Markus O' Saliven, nekada veliko ime svetskog trčanja. Nema sumnje da će Miloš Mitrić vrlo brzo doktorirati na biznisu, uostalom sve je dosad završavao pre roka, ali od trčanja neće odustati.

- Neću odustati od namere da učestvujem na Olimpijskim igrama. Stvarno nije bilo realno da u tome uspem već na prvom maratonu, ali uspeću. Realno, norma za maraton je najslabija od svih atletskih disciplina, – kaže Mitrić koji ističe i dobre strane svog debija na stazi od 42.195 metara. – Najvažnije je da se nisam istrošio, da sam sačuvao organizam. Sada moram malo da se odmorim i oporavim, pa ću zajedno sa Jankom Benšom da vidim šta dalje.

Mitrić i Benša, mada žive na dva kraja Amerike, redovno se čuju telefonom, Benša je Mitriću neka vrsta dopisnog trenera i savetnika, a da Mitrićev san o učešću na olimpijskim igrama nije utopija svedoči i njegov prošlogodišnji lični rekord u polumaratonu – 1:07 č...