Распарене, а шик

Послужити кафу у „распареним” шољицама некад је био знак сиромаштва, неукуса или крајње немарности, а данас је врло шик. У моди су сервиси за чај или кафу где тацне и шоље нису осликане идентичним мотивима, већ се разликују. Истина, боја је иста, а тонови и десени се незнатно разликују и погодни су за комбиновање. Све је розе или пастелноплаво, арабеске, пругице, цветићи и листићи, све личи, а опет је другачије. Шољице за кафу из каквих су црни напитак сркутале наше баке, коментаришући комшилук и родбину биле су, наравно, и двоструко мање од данашњих, често израђене од порцулана, па је равно катастрофи било одломити дршку, разбити једну из сервиса (јер се онда морао куповати нови)...

Данас су шољице за кафу више налик лончету, а за место под сунцем избориле су се и картонске и пластичне посуде у којима омиљени напитак носимо где год кренемо: на посао, путовање, биоскоп, чак и у позориште и на рекреацију.

Филџане и црну кафу Турци су нам оставили у трајно наслеђе, толико да се и сада по Европи брукамо када питамо имају ли „турску кафу”. Порцулан је у Европу стигао из Кине, а тек у раним годинама 18. века мануфактура у Мајсну почиње да га израђује и остаје водећи произвођач још два века. Бечка царска мануфактура почиње да прави порцуланске сервисе 1718. године, немачке радионице су биле изузетно цењене, а ускоро се у конкуренцију укључују и чешке занатлије, па и фабрике.

О. П.

Врућ напитак за поподневни ужитак

Традиција пијења чаја је много познатија, али и дужа. Док се на Балкану традиционално припрема од лековитог биља, шумских бобица и плодова благотворних по здравље, и најчешће узима само по потреби, у неким другим деловима света испијање чаја од посебно узгајаних листова је свакодневни ритуал, врхунски ужитак, део културног наслеђа.

Сматра се да драгоцени листићи биљке чаја потичу са Хималаја, одакле су их будистички свештеници – који су чај користили као помоћ у медитацији – прво пренели у Кину, а касније у Јапан и друге азијске земље.

Турци – за које се погрешно сматра да су зависници од кафе – чај пију из малих стаклених чаша веома заслађен; у Индији му често додају зачине; Кинези га послужују у нежним порцеланским шољама. Енглези и данас сматрају да „нема тог проблема који се не може решити уз шољу окрепљујућег чаја”.

У данашње време све су ређа места и прилике у којима се „чај у пет” испија на традиционалан начин – из скупоцених порцеланских шоља са одговарајућим тацницама и чајником, уз колачиће и сендвиче. Користе се јефтине керамичке или чак (на ужас традиционалиста) картонске шоље, чај у кесицама, а као закуска – кекс.

А. М.

Сконси на порцеланској тацни

Енглески обичај налаже да се уз поподневни чај послуже слатке погачице са џемом и кремом

За разлику од нас, који чај најчешће пијемо само кад смо прехлађени, Енглезима он прија у свако доба, било да су здрави или болесни, а уз њега се неизоставно служе сконси, традиционалне округле погачице са џемом и кремом. Поготово недељом, када се после јаког ручка не послужује вечера. Онда се, између пет и шест поподне, сервира уз сконсе или мале „чајне” сендвиче са краставцем и лососом.

Д. С.