Кристина се вратила кући

Кршевица код Бујановца – Прво су низ лице потекле сузе Благоју Ристићу (57) и његовом сину Горану (23), а затим се зачуо јаук и лелек деде, ујака и ближих рођака, када се на вратима породичне куће у Кршевици код Бујановца, после једномесечног успешног лечења на нишкој неурохируршкој и офталмолошкој клиници, појавила петогодишња Кристина Митић, којој је из непосредне близине из пиштоља пуцао у главу очух Бобан Митић.

 Те кобне вечери 16. марта ове године серијски убица из Ратаја код Врања убио је Кристинину мајку Сузану (25), брата Лазара (4), сестру Анђелу (2) и баку Сунчицу Ристић (47) и покушао да убије деду Благоја (57) али га је из непосредне близине промашио. Пошто злочинац у пиштољу није имао више метака, песницом је ударио Благоја у лице, бацио пиштољ и нестао у помрачини бежећи према оближњој шуми.

Док чобанин из Ратаја код Врања и четвороструки убица Бобан Митић (34) још измиче полицијској потери и за њим је расписана међународна потерница, кућа страве и ужаса у Кршевици, у којој убица помраченог ума није имао милости за своје најмилије, после стравичног злочина је под полицијском заштитом, а под присмотром је његов дом у Ратају.

– Не знајући шта се све догодило те кобне вечери, чим је ушла у кућу, моја унучица Кристина је прво потражила мајку (моју кћерку) Сузану, брата Лазара, сестру Анђелу. Плакала је, дозивала и питала што их нема. То ми је још више отворило превелику рану у грудима. Срце је хтело да пукне, прича очију пуних суза деда Благоје Ристић, којег је зет исте вечери покушао да убије. Хвала добрим и хуманим људима који су нам помогли и труде се да нам помогну како би нам ублажили превелики бол. Хвала „Политици“, Буби Миловановић из врањске „Животне помоћи“, Драгану Младеновићу, власнику Радио и ТВ „Фокуса“, и многим другим хуманим људима у Бујановцу, Врању, широм Србије и иностранства, каже Благоје Ристић.

– Кристина је једино што ми је остало од сестре. Чуваћемо је мој отац, супруга и ја. Након што јој је очух (Бобан) из непосредне близине пуцао у главу Кристини је оштећено десно око и она ће се убудуће служити само једним. Важно је да је она нама остала жива. Опоравља се и сваким даном је све боље и боље. Велики проблем нам је што тражи мајку, брата, сестру, баку, вели Горан.

Породица Ристић је изузетно сиромашна јер нико од укућна није запослен. Ситуација је још гора након трагедије. Зато многи, попут сељана Кршевице који су знајући за њихову немаштину, сакупили новчану помоћ. Помоћ у храни, одећи и обући коју су упутили читаоци „Политике“ донела је хуманитарна организација „Животна помоћ“.

– Чим је спазила дрвене бојице, које је добила, узела је парче папира и почела да црта, прво, како је казала, за Лазара, па за маму, па за Анђелу. Цртаћу за све, говорила је, а када би се врата на соби отворила, нагло би се тргла и стресла. Очигледно је тај покрет подсећа на онај од стравичног 16. марта када је њен очух са пиштољем упао у собу и почео све редом да убија.

У Кршевици се и сада осећа напетост и страх, јер је убица и даље на слободи. Председник МЗ у Кршевици Срђан Стоилковић напомиње да више од 600 житеља села избегава ноћу да се креће селом, бојећи се да је убица наоружан и да ће кад-тад да се врати на место. злочина.