Преувеличана улога „Фејсбука” у изборима
Професор са Кембриџа који је доспео у седиште скандала са злоупотребом личних података на „Фејсбуку” изјавио је јуче да највећа друштвена мрежа на свету прави од њега жртвеног јарца и да је његова улога у Трамповој победи преувеличана.
Име Александра Когана је пре неколико дана обишло планету уз сазнање да је његова апликација покупила детаље из живота 50 милиона корисника „Фејсбука”. Базу је продао „Кембриџ аналитици”, компанији која је водила дигиталну кампању Доналда Трампа. Према писању медија, фирма је искористила информације о власницима профила да би прилагодила политички маркетинг различитим потребама гласача на председничким изборима у САД. „Кембриџ аналитика” је то негирала, тврдећи да је податке добијене од Когана уништила пре одржавања избора.
Професор је приступио подацима уз дозволу „Фејсбука”, који је сарађивао и са „Кембриџ аналитиком”. Тим Марка Закерберга признаје да је знао да је апликација покупила не само информације корисника који су је добровољно инсталирали већ и њихових пријатеља (који о томе нису имали појма). Ипак, Закербергови сарадници одбацују кривицу тврдећи да су веровали да је њихов пословни партнер уништио базу.
У јучерашњем интервјуу за Радио 4 Би-Би-Сија, Коган је казао да је тачно да је приступио именима, фотографијама и листама пријатеља, али и објаснио да се беспотребно диже галама јер је то нешто што „Фејсбук” и његови партнери стално раде. Казао је да „Фејсбук” и „Твитер” управо и живе од тога што информације о корисницима продају оглашивачима. Према писању „Њујорк тајмса” и „Обзервера”, фирма коју је унајмио Трамп искористила је податке власника профила да би предвидела њихово понашање и утицала на то за кога ће да гласају. Коган истиче да се претерује када се говори о томе колико је база била корисна Трамповом тиму јер је „у пракси било шест пута вероватније да смо донели погрешан него исправан закључак о људима”.
Дигиталну кампању њујоршког милијардера водила је „Кембриџ аналитика”, регистрована у америчкој држави Делавер и Лондону. Иако демантује да је обрађивала спорне информације, фирма себи приписује заслуге за успех републиканца. Како је објаснио један менаџер, конзервативац је знао где треба да држи митинге и којим гласачима да се обраћа зато што му је „Кембриџ аналитика” давала прецизне податке о расположењу бирача. Привлачећи нове клијенте, челници компаније су тврдили да су заслужни за „пораз покварене Хилари” и за то што нико није могао да уђе у траг њиховим рекламама.
Прва жртва скандала је директор „Кембриџ аналитике” Александер Никс. Суспендован је после снимка британског Канала 4 на којем се хвалио да је у стању да пусти лажне вести и сними ривале својих клијената усред примања мита или сусрета са проституткама. Његове колеге и он препоручивали су се и тиме што знају како да експлоатишу страхове гласача и што су водили две успешне кампање кенијског председника Ухуруа Кенијате. Према писању „Њу стејтсмена”, учинак других светских компанија је у Африци био још и гори. Израелска ИТ група унајмљена од стране етиопске владе вирусима је инфицирала рачунаре опозиционара, док је британски пи-ар џин „Бел потинџер” распиривао расну мржњу пропагирајући интересе финансијера некадашњег јужноафричког председника Џејкоба Зуме.
Оно што је „Кембриџ аналитика” радила за Трампа – прикупљање и анализа личних података зарад што прецизнијег рекламирања – ради огроман број компанија у Америци, искоришћавајући лабаву регулативу. И „Фејсбук” обрађује биографију, лајкове и ставове корисника. Због тога републиканцима наклоњен „Вашингтон тајмс” верује да се прашина подигла само због Трампа. Председникова победа би могла да се делегитимизује ако би се повезала са злоупотребом личних података. Коган је добродошао заговорницима теорије о дослуху Трамповог тима са Москвом јер је прихватао новац руске владе за своје истраживачке пројекте и место предавача на Универзитету Санкт Петербург. Научник је изјавио да не ради за Кремљ и да не подржава Трампову владавину.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
