Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поједини вртићи раде до 21.30 часова

Родитељи који раде до касних вечерњих сати децу на чување могу да повере у само седам државних вртића у Београду, јер већина објеката врата затвара већ у 17 сати. Обданиште „Каспер” на Врачару, „Мајски цвет”, „Дунавско обданиште” и „Скадарлија” у Старом граду, „Јелена Анжујска” на Савском венцу, „Бисер” у Новом Београду и „Невен” у Обреновцу тренутно су једини вртићи у којима родитељи који имају такозвано европско радно време могу да потраже место за своје дете. Неки од њих раде чак до 21.30 сати, а неки до 20 часова, док већина других дечјих установа у граду брине о клинцима до 17 сати.

Александра Ристић, мајка петогодишње Нине и трогодишњег Огњена, каже да би челници предшколских објеката морали више рачуна да поведу о деци чије маме и тате раде од јутра до мрака.

– Сви познаници који имају децу причају да их никада не воде у вртић пре осам или девет сати, јер углавном од десет часова почињу да раде. Мали број родитеља завршава радни дан у 16 сати и тешко може да „покупи” дете до затварања објекта – објаснила је Ристићева.

Да су мајке и очеви у неповољном положају због неодговарајућег радног времена у вртићима, потврђује и Бојана Селаковић, пи-ар Удружења „Родитељ”. Она каже да су супружници принуђени да плаћају боравак деце у обдаништима, али и услуге особе која ће долазити по њиховог малишана у вртић и водити га кући.

– Тиме је кућни буџет додатно оптерећен, али шта да раде родитељи који немају баке и деке које ће им помоћи да превазиђу овај проблем. Они који имају новац ангажују и беби-сервис и плаћају вртић – додала је Селаковићева.

Руководиоци предшколских установа истичу да се радно време вртића утврђује на основу потреба и захтева родитеља, али да су се у већини спроведених анкета (које се углавном раде у јуну и септембру) маме и тате изјасниле да им највише одговара да обданишта раде од шест (негде и 5.30 сати) до 17 сати. Ово „правило” углавном важи у свим вртићима, али је, ипак, у последњих годину дана дошло до померања радног времена за један сат, па тако многи објекти у Београду сада дежурају до 18 сати.

– У септембру смо последњи пут радили анкету и у оним објектима где су родитељи захтевали продужили смо радно време до 18 сати. По закону, обданишта морају да раде пуних 11 сати, а ми радимо и по 12 сати – истакла је Биљана Гајић, помоћник директора Предшколске установе „Чукарица”.

Неки родитељи раде готово цео дан и за њих је спасоносно решење да нађу вртић где ће децу моћи да повере више дана у току недеље. При ПУ „Савски венац” постоји јединствен вртић „Краљ Петар Први” у којем малишани бораве пет дана у недељи, а викендом одлазе кући. Интересовање родитеља је, према речима Гордане Петровић, директорке ове установе, велико, а, осим деце из сиромашнијих породица, овде управо бораве клинци мама и тата који имају посла преко главе.

– Иако се можда некима чини да сви касније почињу да раде, нама многи родитељи који раде у трговинама, аеродрому или државним фирмама већ у шест сати доводе децу. Дешава се да родитељи касне сат или два по дете, али не и да их забораве. Уколико их дуже време нема, правило је такво да васпитач обавештава МУП и Центар за социјални рад – нагласила је Мира Скенџић, директорка ПУ „Врачар”.

Према правилима, да би могла да се формира вечерња група у неком објекту, потребно је да се надлежној предшколској установи поднесе захтев са потписима најмање 15 или 20 родитеља из једног обданишта. Захтеве за продужење радног времена челници вртића шаљу Секретаријату за социјалну и дечју заштиту, који одлучује да ли ће молба мама и тата бити усвојена. Али, родитељи су дужни да доставе и папире својих радних организација који потврђују да они стварно раде до „ситних” сати. Ипак, чињеница је да овакву потврду мали број родитеља може да добије, јер је званично радно време приватних фирми до 17 сати, иако власници траже да радници остају неколико сати више.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.