„Телеком” не може да добије „Теленорову” цену
Откако је пре два дана норвешки „Теленор” обзнанио да је продао пословање у региону централне и источне Европе инвестиционом фонду ППФ не престају нагађања да ли ће његов власник, најбогатији Чех Петр Келнер, само „протрчати” кроз регион или ће трајније да остане. И даље се поставља питање да ли је он само продужена рука америчког инвестиционог фонда „Колберг Кравис Робертс” (ККР), који је већински власник домаћег кабловског оператера СББ и да ли је заправо купио телекомуникационе компаније за њих. То подразумева да ће касније њима да их и формалноправно препрода.
Време ће показати колико има истине у овим нагађањима – , међутим сада када је једна од највећих светских телекомуникационих компанија отишла са овог тржишта намеће се питање колико вреди наша, у већинском државном власништву – „Телеком” и колико би држава, уколико поново пожели да га прода, могла за њега да добије пара.
Подсећања ради, према никад званично несаопштеним информацијама, на последњем тендеру 2015. године понуду је дао само један амерички инвестициони фонд, и то 1,1 милијарду евра за 58,1 одсто државног капитала. Александар Вучић, тада у својству премијера, вајкао се „да су дали бар 100, 200 милиона евра више”. Упућени у преговоре оценили су да је понуда била недовољно ниска да би се лако одбила, али и недовољно висока да би се прихватила.
„Телеком” још није саопштио како је пословао у 2017. години, међутим стручњаци кажу да ни данас не би могао да добије више од тада понуђене суме, чак би могао да добије и знатно мање. Цео „Телеком”, укупно девет компанија, по њиховим проценама, вреди између 1,7 и 1,9 милијарди евра, што је мање него пре две године. Кажу да компанија заостаје за конкуренцијом, јер у нове технологије не инвестира, а све је то последица тога да држава из ње, кроз дивиденде, исисава профит – а то је чинила ради покрића минуса у државној каси. Подсећања ради, за 2016. годину „Телеком” је уплатио рекордних 8,9 милијарди динара у државну касу, за 2017. осам милијарди динара, а за 2015. годину 7,6 милијарди динара.
С друге стране, „Телеком” се суочава са све нижим приходима од фиксне телефоније, стагнацијом тржишта мобилне телефоније, јер нема раста мобилног саобраћаја, као и са конкуренцијом кабловских оператера, који нуде и интернет и фиксну телефонију. То што „Телеком” има више претплатника од „Теленора” није му донело и већу профитабилност.
Ненад Гујаничић, из брокерске куће „Моментум секјуритис”, каже да је „Теленор” своје подружнице у региону продао по цени која је 6,4 пута већа од профита пре камата, пореза и амортизације (ЕБИТДА), кориговано за нето дуг.
– Нажалост, ми још немамо резултате пословања за „Телеком Србије” за прошлу годину, чак ни за првих шест месеци 2017, како бисмо могли да направимо поређење са овом трансакционом ценом. Једино што је познато јесте да је „Телеком Српске” наставио силазни тренд пословања у 2017. години, јер има пад добити од петнаестак процената, а и без тога тешко је веровати да је „Телеком Србије” у прошлој години направио боље резултате него у 2016. И то због оштре конкуренције, пада прихода у фиксној телефонији, смањења улагања у развој, плаћања високих дивиденди – каже овај брокер.
Гујаничић додаје да је у 2016. компанија на нивоу групе имала профит пре камата, пореза и амортизације од око 345 милиона евра, док је нето дуг на крају 2016. износио око 370 милиона евра. Уз постигнути мултипликатор, као у случају „Теленора”, компанија би могла бити продата по цени од 1,7 до 1,8 милијарди евра, односно 980–1.050 милиона евра за државни пакет акција од 58,1 одсто. Додаје да треба узети у обзир чињеницу да „Телеком Србије” има знатан вишак запослених, уз мањак стручног кадра, па би у случају потенцијалне продаје купци тражили додатни попуст на трансакциону цену.
Економски аналитичар Драгован Милићевић каже да је тренутна оптимална вредност „Телекома”, коју је израчунао на бази десетогодишње процене новчаних токова, 1,9 милијарди евра. Прерачунато, за 58,1 одсто државног капитала „Телекома” држава би и данас могла да добије 1,1 милијарду евра, колико је пре две године нудио неименовани амерички инвестициони фонд.
– То само показује колико је тај фонд прецизно израчунао будуће приходе нашег „Телекома” – каже Милићевић, додајући да наша компанија има већи трошак капитала од просека индустрије, већи удео дуга и капитала, али бољу позицију поврата на капитал од просека упоредивих компанија. Очекивана стопа реинвестирања и очекивана стопа раста у наредном периоду мање су од оптималних.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
