Дрновшек после Дрновшека

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. априла – Хоће ли Буш открити Дрновшеков споменик? То је једна од дилема које муче овдашњу јавност, крунисана спекулацијама у словеначким медијима који се од дана смрти Јанеза Дрновшека (57), већ два месеца утркују у омажима на рачун претходног председника Словеније кога су до „кобног 23. фебруара” већином описивали као чудака, интровертираног егоисту, луцкастог шефа државе, коме влада премијера Јанеза Јанше с правом ускраћује финансије (за путовања по свету, емисаре за Косово и спасавање Дарфура) и извргава његову функцију руглу… Пошто је отишао у историју, сада све партије и јавне личности покушавају да „штрпну” понешто од Дрновшекове пост-мортем харизме у народу, нарочито уочи избора заказаних за јесен, па пљуште предлози првака из најразличитијих варошица и засеока који би да локалну раскрсницу, дом културе, перивој или шта је већ на располагању – назову именом преминулог вође.

Да подсетимо, негде у ово време су државу лане, а посебно словеначку престоницу, преплавили џамбо плакати које је финансирала „Демокрација”, партијско гласило владајуће СДС (Јанша), а на којима је био увеличан снимак Дрновшека у униформи у Словенији омражене ЈНА како ћаска са такође униформисаним Вељком Кадијевићем. Црно-бела фотографија датирала је из времена када је Јанез Дрновшек био председник Председништва СФРЈ у име Словеније и уједно, по функцији, врховни командант армије коју лично, како је касније признао, није служио, а Кадијевић је био савезни министар одбране. Овим се мејнстрим „Демокрација” спрдала на рачун Дрновшековог домољубља пошто је он фебруара 2007. критиковао Јаншину владавину поредећи је са некадашњом Југославијом, рекавши да је „стање (у Словенији) горе него крајем осамдесетих година”.

Данас су трвења „између два Јанеза” (Јанше и Дрновшека) покопана, штавише, власт лобира да током предстојећег самита ЕУ – САД, који је предвиђен за 9. и 10. јун на Брду код Крања, амерички председник Џорџ Буш почасти успомену на „великог визионара” Дрновшека тако што ће открити његову бисту у родном Загорју на Сави, у истоименом (Дрновшековом) парку. Занимљиво је да су наследници, син Јаша Дрновшек и ванбрачна ћерка Нана Форте (чије је очинство Дрновшек признао пре две године), одбацили претходне идеје о именовању улица и тргова засеока презименом њиховог оца, на шта је Зоран Јанкович, градоначелник Љубљане, која такође тражи прикладно место које би се убудуће звало по Дрновшеку, упозорио да воља родбине у погледу „употребе имена Јанеза Дрновшека” мора бити испоштована.

Јаша и Нана, међутим, нису демонстрирали исту резервисаност поводом најновије идеје о Бушу као „крститељу” успомене на њиховог оца, па медији опрезно закључују да, „иако реакција Дрновшекових ближњих (још) није позната”, то вероватно значи њихов тихи пристанак. Иначе је „потпуно разумљиво” што се породица успротивила „неконтролисаној употреби имена Јанеза Дрновшека”, посебно што од сахране наовамо његове књиге у којима се бави суштином света и бића „иду као мед”, као и све остало што је повезано „с Дрновшековим брендом”, па се већ назире феномен „Дрновшек после Дрновшека”. Стога ће, сва је прилика, први белег преминулом „оцу нације” осванути у Дрновшековом завичају, захваљујући предузимљивости градоначелника Загорја об Сави Матјажа Швагана, који је тим поводом затражио помоћ и од америчке амбасаде у Љубљани.

Шваган је иницијативу поткрепио подсећањем да је Дрновшек био домаћин првог Бушовог сусрета са руским колегом Владимиром Путином, 2001. на Брду код Крања. Биста је, сазнајемо, већ наручена, а ради је академски кипар Мирсад Бегић који се већ доказао у сличним подухватима када је уочи посете Словенији папе Јована Павла II 1996, израдио врата из бронзе за цркву Св. Николе у Љубљани са ликовима љубљанских надбискупа.